DECA I NJIHOVA PRAVA
Svako društvo očekuje da njegova deca odrastu u zrele i produktivne članove društva, spremne da razumeju i poštuju prava drugih. Međutim, ne možemo to očekivati, ako kao društvo zanemarujemo i uskraćujemo deci njihova osnovna prava.
Deca jurcaju iz jednog u drugi ćošak poput kugli na bilijarskom stolu. Crveno, zeleno, plavo, ružičasto i žuto, svetle njihove kišne kabanice pred sivom pozadinom koju čini betonski zid dvorišta osnovne škole ’Vuk Karadžić’ u Sočanici. Jedan dečak je skočio u baru, jedna devojčica se penje merdevinama na malu drvenu kulu igrališta. Smeh i vriska se odbijaju od zidova školske zgrade.
Kada je zvono označilo kraj velikog odmora, odjednom se sve smirilo. Deca su se poređala u redove za svojim nastavnicima i pošla u učionice. Nema skakanja, nema uzvika. „Deca su sama sebi odredila pravila“, kaže direktor škole. „Ona su delom strožija od nas nastavnika. Oni koji se okrenu na putu do svojih učionica, ili govore glasno, biće opomenuti od drugih đaka. Nekoliko pravila doneo je savet učenika 7/2 razreda“.
Deca se pitaju
Deca se pitaju, učestvuju u odlučivanju, sama postavljaju pravila. To je normalno u ovoj školi, i to je ono što je izdvaja od mnogih drugih škola. Učenici su posrednici u svađama, pišu protokole u savetu učenika i učestvuju u izborima za dečji parlament.
Međutim, u poređenju sa njima mnoga druga deca nisu te sreće. I danas, u 21. veku, možemo reći da čak i ako imamo donetu najbolju zakonsku regulativu (što znači da su dečja prava zapisana i predstavljena javnosti) i Ombudsmana, kršenje njihovih prava i dalje se događa, čak i u najprosperitetnijim i najrazvijenijim zemljama. Deca su izložena nasilju u svojim porodicama, školama, na ulicima, u sajber i internet prostorima, radno se angažuju na poslovima koji štete njihovom zdravlju i razvoju i potpuno su uskraćena prava na odmor i zabavu. Mnoga deca nikad ne završe školu, posebno devojčice i deca sa smetnjama u razvoju. Zbog ugrožavanja prava na zdravstvenu zaštitu mnoga deca umiru od bolesti koje se danas uspešno mogu lečiti. Glad, zagađena voda i okolina još jedan su od uzroka bolesti i smrti kod dece. U zemljama zahvaćenim ratom mnoga deca se regrutuju i postaju vojnici u vrlo ranoj dobi, mnogi od njih takođe trpe torture i lišavanje slobode.
Nepoštovanje prava dece nije nešto što pogađa samo decu. Pitanja prava dece tiču se svakoga i utiču na život svih nas. Stoga je važno da odrasli i deca, širom sveta, razumeju pojam prava, prevashodno da znaju koja su njihova prava, da nauče da saosećaju sa onima kojima su ta prava ugrožena i da budu osposobljeni da preduzimaju akcije koja su u korist njihovih prava i prava drugih.
Konvencija o pravima deteta
Dečja prava su izraz priznanja međunarodne zajednice o postojanju posebnih potreba dece. Ona su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojenom od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine. Nastala je iz potrebe da se sva deca na ovoj planeti zaštite i da im se obezbedi lepo i bezbrižno detinjstvo. Konvencija predviđa četiri kategorije prava: bezbednost, zaštitu, učešće i prevenciju.
Deco, ne zaboravite! Pored prava, imate i obaveze.
Kao i odrasli članovi društva, detetova prava prestaju tamo gde počinju prava drugog deteta ili odrasle osobe. To znači da ova prava imaju ograničenja, a dete mora da vodi računa o pravima druge dece i odraslih kada ostvaruje svoja prava. Prava i odgovornosti idu jedno sa drugim. Na primer: Dete ima pravo na obrazovanje, ali u isto vreme njegova obaveza je da pohađa školu. Dete ima pravo na najbolju moguću zdravstvenu zaštitu, ali ima obavezu da brine o svom zdravlju. Dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje, ali korišćenjem svog prava na slobodu govora, dete mora da poštuje prava druge dece i odraslih; pre svega pravo na zaštitu svoje časti i dostojanstva.
