PRIČA O MAČKI POD IMENOM TAMA, KOJA JE SPASILA ŽELEZNICU U JAPANU

Priča o maci po imenu Tama, koja je doprinela povećanju broja putnika, a time i opstanku železničke pruge Kišigava, u japanskoj prefekturi Vakajama, počinje devedesetih godina XX veka. Mače, koje se, tražeći naklonost putnika, često motalo oko stanice u Kišiju – poslednje od ukupno 14 na 14,3 km dugoj pruzi koja povezuje male opštine s gradom Vakajama, vremenom je zbog umiljatosti i fotogeničnosti postalo veoma omiljeno.

Do sredine 2000-ih, zbog malog broja putnika i finansijskih problema, nad stanicom se nadvila opasnost od zatvaranja, a 2006. osoblje tih poslednjih 14 stanica pruge otpušteno je.

Godine 2006. stanovnici tih sela zatražili su od Micunobua Kođime, sadašnjeg predsednika Električne železnice Vakajama da im vrati prugu.

Vlasnik lokalne prodavnice u blizini stanice “Kiši”, koji je brinuo o Tami, takođe je rešio da ode, ali je prethodno zatražio od kompanije, u čijem se vlasništvu nalazi “Vakajama železnica”, da se pobrine za Tamu.

– Naš predsednik je oduvek voleo pse, ali čim je video Tamu, stvar je bila rešena – kaže Keiko Jamaki, direktor u kompaniji “Rjobi”.

Ubrzo nakon što je usvojio Tamu, Kođima je naručio da joj sašiju uniformu, a u januaru 2007. zvanično ju je proglasio “upravnicom Stanice Kiši”.

Kao upravnik, Tama je bila zaštitno lice stanice i pojavljuje se u promotivnom materijalu i medijima. Ponekad je dočekivala putnike sa stola pored ulaza u stanicu, ili iza stakla svoje “kancelarije” – preuređenog kioska za prodaju karata, u kome su se nalazili njen krevet i kutija s posipom.

Tama je bila toliko omiljena kod putnika i osoblja stanice da je ubrzo dobila portret, koji danas visi na zidu prodavnice suvenira na stanici Kiši, pored brojnih njenih fotografija. Ovde posetioci mogu da kupe bedževe, priveske, pa čak i slatkiše uvijene u ambalažu s njenim likom. Godine 2008. Tama je unapređena: postala je “glavni upravnik stanice”, a guverner prefekture ju je proglasio vitezom. Tada je dobila i tamnoplavo ceremonijalno odelo s belim čipkastim karnerima. Hiljade turista dolazile su u malu stanicu samo da bi je videli.

Istraživanje Kacura Mijamota, profesora Fakulteta za računovodstvo Unvierziteta Kansaj, pokazuje da je zbog Taminog prisustva na Kišigava pruzi 2007. bilo oko 55.000 putnika više nego što je bilo očekivano, a tokom ukupnog perioda na funkciji upravnika stanice, od 2007. do 2005, donela je lokalnoj ekonomiji zaradu od skoro devet miliona evra. Zahvaljujući njoj, broj putnika na Kišigava deonici povećao se od 2006. za skoro 300.000.

Koristeći ludilo za Tamom, železnica je 2010. angažovala nagrađivanog industrijskog dizajnera Eliđija Mituku, poznatog po elegantnim japanskim brzim vozovima, da redizajnira spoljašnji i unutrašnji izgled voza i tako je rođena železnica “Tamaden”.

U znak sećanja na Tamu, dva vagona su spolja ukrašena otiscima mačjih šapa i sa 101 stilizovanim Taminim crtežom, između ostalog kako se proteže, liže šapu, ili se sprema za skok.

Kada je Tama uginula 2015, imala 16 godina. Pojavljivala se u TV emisijama, časopisima i novinama širom Japana. Hiljade ljudi prisustvovale su njenoj sahrani na stanici, i ostavili hrpu cveća i konzerve tunjevine.

Na peronu u Kišiju postoji oltar posvećen njoj, a u skladu sa šintoističkom tradicijom, uzdignuta je u status božanstva Vakajama električne železnice.

Jontama je poslednja u nizu upravnika stanice crno-belo-smeđeg krzna, koji doprinose opstanku Kišigava železnice u Vakajami, planinskog, i uglavnom ruralnog dela Japana, poznatog po hramovima i svetim mestima.