DA LI ŽIVOTINJE VOLE UMETNOST?
Da li imate omiljeno umetničko delo? Postoji li slika ili skulptura koju volite? Možda ste u stanju da satima slušate jednu istu pesmu. Ili gledate isti film iznova i iznova. Možda čak znate omiljenu pesmu napamet. Ljudi su od davnina uživali i cenili sve ove oblike umetnosti. Naravno, svi mi imamo svoje lične sklonosti. Ali većina ljudi bi mogla da navede neko umetničko delo iz oblasti vizuelnih umetnosti, muzike, književnosti ili scenskih umetnosti u kojem uživaju.
A da li ste se ikada zapitali da li i druge životinje vole umetnost?
Možda psi uživaju u impresionizmu, dok mačke preferiraju autoportrete. Možda vaša zlatna ribica voli da sluša rokenrol. A gušter bi izabrao radio stanicu koja pušta džez. Odgovor je komplikovan. Neka istraživanja su pokazala da životinje reaguju na muziku i scenske umetnosti. Međutim, istraživači teško mogu da znaju šta se tačno dešava u mozgovima životinja.
Dve studije su pokazale da ribe razlikuju stilove u muzici. I koi ribice i zlatne ribice su u stanju da razlikuju kompozicije Johana Sebastijana Baha od muzike drugih umetnika. Međutim, stručnjaci ne mogu da kažu da li ribe zaista uživaju u nekoj vrsti muzike više u odnosu na neku drugu. Ipak, mnoge životinje su učestvovale u stvaranju umetnosti. Jedan od poznatih primera je gorila Koko. Ona je naslikala pticu sa sve krilima. Njen prijatelj, gorila Majkl, takođe se latio četkice. Naslikao je nekoliko slika, među kojima je i njegov pas – Apple.
Životinje u zoološkim vrtovima stvaraju umetnost
U nekim zoološkim vrtovima, čuvari čak nude slikanje kao aktivnost obogaćivanja životinja. Ove aktivnosti imaju za cilj da pomognu mozgu životinja da raste i da ostane u stanju budnosti. One su važne, jer dani u zatočeništvu mogu biti prilično dosadni. Slonovi, šimpanze, foke, papagaji i mnoge druge životinje su stvorile sopstvena umetnička dela u zoološkim vrtovima. Ipak, stručnjaci nisu sigurni kakvo dejstvo umetnost ima na mozgove životinja – i da li životinje uživaju u njoj. Čini se da neke pojedinačne životinje sigurno uživaju u stvaranju umetnost. Međutim, nijedno veće istraživanje nije utvrdilo uticaj umetnosti na životinje uopšte.
Da li životinje imaju sopstvene forme umetnosti?
Neki postavljaju drugačije pitanje: da li životinje imaju sopstvene forme umetnosti? Na kraju krajeva, svako ko je slušao cvrkut ptica priznao bi da je to muzika za uši. Da li je moguće da su životinje sve vreme stvarale i uživale u sopstvenoj umetnosti? A da ljudi to možda jednostavno nisu prepoznali.
Odličan primer su baštovanke, ptice koje žive u Australiji i Novoj Gvineji. Mužjaci baštovanke poznati su po tome što grade prelepa gnezda kako bi privukli partnera. U tu svrhu oni sakupljaju najraznobojnije lišće i kamenje koje mogu da pronađu, a upotrebljavaju čak i odbačene komade plastike. Zatim koriste svoj umetnički dar kako bi umetnuli ove šarene predmete u gnezdo. Gnezdo baštovanke je bez sumnje umetničko delo, i iako je možda teško tvrditi sa sigurnošću, ali čini se da mnoge životinje uživaju u stvaranju umetnosti na sebi svojstven način.
