DANAS JE MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava.
Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta,
„SVA LJUDSKA BIĆA RAĐAJU SE SLOBODNA I JEDNAKA U DOSTOJANSTVU I PRAVIMA“ ODREĐUJE PRVI ČLAN DEKLARACIJE.
Nije bila pravno obavezujuća već više deo međunarodnog običajnog prava sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice. Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Pored ovog globalnog nivoa zaštite ljudskih prava koji se ostvaruju kroz instrumente UN za razvoj i zaštitu ljudskih prava na evropskom regionalnom nivou od naročitog je značaja Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, doneta 1950. godine koja ne samo da štiti osnovna ljudska prava i slobode već ustanovljava i mehanizam nadzora nad njihovim ostvarivanjem i zaštitom.
LJudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.
Ove godine Međunarodni dan ljudskih prava posvećen je obeležavanju 20 godina od osnivanja Kancelarije visokog komesara UN, 21. decembar 1993. godine. Generalna Skupština UN osnovala je ovaj organ postupajući po preporukama usvojenim na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima održanoj nešto ranije u Beču, kada je usvojena Bečka deklaracija i program akcije koji označavaju jačanje daljih napora u zaštiti i promovisanju ljudskih prava u svetu. Visoki komesar za ljudska prava deluje kao snažan autoritet i glas žrtvi,zalaže se da standardi ljudskih prava budu sprovedeni kroz programe UN kako bi mir i sigurnost, razvoj i ljudska prava kao tri najzačajnija stuba sistema UN bili međusobno povezani i usloveljeni.
U svetu je proteklih 20 godina došlo do temeljnog napretka u unapređenju prava žena, razvoja međunarodnog prava za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, zašti i promociji prava marginalizovanih grupa i mnogo veće razumevanje univerzalnosti i nedeljivosti ljudskih prava.
