DIGITALNA ERA
Nikada se nismo više oslanjali na internet, ali neki ljudi i dalje naručuju DVD diskove i kupuju CD plejere. Zašto? Zato što osećaju da smo u digitalnoj eri izgubili više nego što to možda shvatamo.
Postoji dosta ljudi, posebno u starijoj populaciji, koji uopšte ne koriste usluge „striminga”.Ovde treba da imamo na umu da postoje osobe koje se dobro sećaju vremena pre interneta, koje imaju u sebi izvestan osećaj gubitka, posebno iz razloga što je virtuelni svet doveo do relativizacije mnogih životnih stvari, pa i vrednosti.
Kada čuju frazu „postoji aplikacija za to“, ti ljudi će mahom upitati „da li uopšte treba da postoji?“.
Oni imaju sposobnost da vide velike promene unutar mnoštva malih. Oni uviđaju da se sve više gubi jednostavna ljudska navika gledanja kroz prozor, o pamćenju brojeva telefona da ne govorimo.
Svi mi očajnički pokušavamo da ostanemo u toku sa stvarima, ali da li nam je to uopšte potrebno, budući da se (pre)često radi o čistom gubitku vremena?
Ono što nikada ne radimo je da se odmaknemo malo i kažemo: „Čekaj malo, šta radim ovde? Kako je ovo funkcionisalo ranije?“ I ono što je potpuno ludo je da smo se tako brzo na sve navikli. Usvojili smo sve moguće nove navike i potpuno zaboravili kako smo se nekada kretali, bukvalno, kako smo se kretali. Kako smo to radili kada nismo imali GPS? O da, nekada smo imali te ogromne mape na preklapanje koje nikada niste mogli pravilno da presavijete. Ali mi smo to zaboravili. Niko ih više ne koristi. I niko ne zna kako da stigne bilo gde bez elektronskog uređaja.
Ključni deo bihejvioralne i psihološke revolucije interneta je dosada, čije je odsustvo radikalno promenilo detinjstvo (što svaki roditelj zna). Pre samo nekoliko kratkih decenija, odrasli su smatrali da je određena količina dosade poželjna, čak je i ohrabrujući, jer je primoravala decu da vežbaju svoju maštu i domišljatost.
Dosada ima svoju funkciju. Očigledno je da ne volimo kada nam je dosadno, ali kada nemate ulaz, generišete izlaz. Tako postajete snalažljivi. Međutim, sada imate konstantan pristup informacijama, zabavi, alatima za skretanje pažnje i gubljenje vremena poput igrica, a sve ove stvari ciklično ulaze, dolaze i odlaze, ne dozvoljavajući vam prazan prostor da nešto kreirate ili bar samostalno obradite.
