HARMONIKA JE NJEGOV ŽIVOT!!!

Dimitrije Živić ima 15 godina i dolazi iz Lapljeg Sela.  Učenik je prvog razreda srednje Ekonomsko-trgovinske škole, a pohađa i srednju muzičku školu ’Stevan Mokranjac’ gde ide na časove kod profesora Veljka Vasića, koji ga podučava klaviru. Pored svih obaveza svakodnevno vežba na harmonici tri do četiri sata. Izuzetan je talenat za muziku još od malih nogu. U razgovoru za  Magazin ’For You’, sa velikim uzbuđenjem i sa puno entuzijazma govori nam o svojim počecima i ljubavi prema muzici. Na početku saznajemo da je njegov talenat za muziku otkriven kada je napunio svega četiri godine i na poklon dobio igračku – harmoniku.  Na pravom je putu da postane veliki harmonikaš, a uz veliku podršku roditelja, talenat i neprekidan rad ima realne šanse da dođe do željenog cilja. Šta nam je još rekao, pročitajte u nastavku…

Šta te je inspirisalo da sviraš harmoniku?

Inspirisao me je otac, koji već dugi niz godina svira aktivno harmoniku, a inače volim narodne pesme, narodna kola i tako sam krenuo da učim da sviram.

Zbog čega baš harmonika?

Od malena sam posmatrao oca kako lepo svira, oduševljavao me je taj prizor i zbog toga sam želeo da nastavim njegovim stopama…

Da li si učestvovao na nekim takmičenjima?

Naravno, učestvovao sam na Međunarodnom takmičenju u Soko Banji gde sam osvojio 3. mesto u kategoriji starijih pionira, kao i u Topoli osvojivši 2. mesto. Planiram i ove godine da se opet prijavim na takmičenje, koje bi trebalo da se održi u Soko Banji i iskreno se nadam da me pandemija koronavirusa neće sprečiti u tome.

Da li u daljoj budućnosti planiraš da nastaviš da se baviš muzikom?

Svakako, to mi je velika želja, najpre da završim muzičku školu, a zatim upišem Muzičku akademiju u Beogradu, jer iskreno za mene je harmonika moj život.

Ko su tvoji muzički uzori?

Imam ih puno, ali izdvojiću par njih koje obožavam da slušam, a oni su Aleksandar Brajić, Borko Radivojević, Ljubiša Pavković i Tomica Milojević.

S obzirom da ideš u muzičku školu da li sviraš još neki muzički instrument?

Sviram takođe i klavir, podučava me profesor Veljko Vasić i jako sam uspešan u tome, ali ipak harmonika za mene ostaje harmonika.

Najbolji drug i drugarica?

Drug sa kojim pohađam srednju Ekonomsko-trgovinsku školu i sa kojim sam nerazdvojan je Filip Đokić, imam puno drugarica, dok najbolju drugaricu nemam, uglavnom volim da ih simpatišem…ha,ha,ha…

Omiljeni predmet u školi?

Uh, imam ih tri, a to su hemija, matematika i ekologija u srednjoj školi. U muzičkoj školi ’Stevan Mokranjac’ najomiljeniji su mi harmonska pratnja i solfeđo.

Šta najviše voliš da radiš u slobodno vreme?

Slobodno vreme provodim tako što vežbam sviranje harmonike, jer po meni što više vežbam biću sve bolji i bolji, a to mi je i cilj. Najviše sam svirao kada je stupilo na snagu vanredno stanje jer zbog pandemije koronavirusa nismo pohađali nastavu u školi. Provodio sam po četiri sata svirajući harmoniku, sve dok nije krenula online nastava, kada sam morao da se posvetim učenju. Bavim se i kik boksom, treniram u klubu „Šakl“ koji se nalazi u Lapljem Selu, gde inače i živim.

Šta bi poručio svojim vršnjacima?

Ukoliko poseduju bilo koji muzički talenat moja preporuka je da ne odustaju, već da što više vežbaju, ukoliko su u mogućnosti svaki dan, prvo sat vremena, a zatim da tu satnicu pomeraju na dva, tri sata. Naravno bitno je da ne zapostavljaju školu, kao i da budu dobri, vredni, pošteni, da što više uče i rade na sebi i da se druže. Svaki dostignut uspeh je ono što čoveka čini srećnim i motiviše ga za dalji rad i napredovanje. Zato moji dragi drugari, samo napred u svojim ciljevima!