KAKO STRAH I ANKSIOZNOST UTIČU NA TINEJŽERE?
Mlađa deca su sklona da budu zabrinuta zbog spoljašnjih stvari – poput životinja ili insekata, mraka, čudovišta ispod kreveta ili nečeg lošeg što se dešava mami i tati. Ali tinejdžeri su skloniji da budu zabrinuti za sebe – svoj učinak u školi ili sportu, kako ih drugi doživljavaju, promene na svojim telima.
Anksiozni tinejdžeri se razlikuju od anksiozne dece. U svakoj fazi razvoja, deca imaju različite brige i ranjivosti. Neki anksiozni tinejdžeri su bili uznemireni već dugi niz godina dok nisu stigli do adolescencije. Možda su roditelji i bili svesni toga, ali dete je dobro funkcionisalo uprkos tom problemu, pa ništa nije urađeno po tom pitanju. Ili je dete lečeno i stvari su krenule na bolje. Ali kako se od njih očekuje više u srednjoj školi, i kako se više fokusiraju na svoje vršnjake, anksioznost se može ponovo pojaviti i postati jača. A neki tinejdžeri koji nisu bili anksiozna deca razvijaju vrste anksioznosti koje se javljaju u adolescenciji, uključujući socijalnu anksioznost i napade panike.
ZBOG ČEGA SU TINEJDŽERI UZNEMIRENI?
Oko svog uspeha
Mnogo anksioznosti je usmereno na perfekcionizam ili potrebu da daju sve od sebe u školi, i više nego što zahteva intenzivna radna etika. Čak i kada roditelji kažu da podstiču decu da se ne opterećuju zbog upisa na fakultet, tinejdžeri kažu da osećaju veliki pritisak da imaju najbolje ocene u školi.
Oko toga kako ih doživljavaju
Svaki tinejdžer će imati svest i određenu budnost o tome kako ga doživljavaju. To je samo deo procesa adolescenata, ali kod neke dece taj problem kao da je na steroidima. Rezultat može biti iscrpljujuća socijalna anksioznost. Zaista će se preterano brinuti o tome da li će biti viđeni kao nesposobni ili glupi, ili su zaista zabrinuti da će učiniti nešto sramotno.
Oko svog tela
Fizičke promene u adolescenciji su uzrok neprijatnosti za mnoge tinejdžere. Razvijanje pre većine vaših vršnjaka ili posle njih može učiniti da se deca osećaju drugačije i u neskladu. Za devojke, ako ste u ranoj fazi razvoja, to će uticati na vas negativnije nego da ste bili na vreme sa razvojem ili čak kasnili. Dečaci su posebno osetljivi na visinu. Dakle, ako 15-godišnjak još nije prošao pubertet, a izgleda kao da ima 12, a njihovi vršnjaci kao da imaju 19, to može imati prilično dubok uticaj na samopoštovanje i samopouzdanje. Neka deca razvijaju oblik ekstremne anksioznosti koji se naziva dismorfički telesni poremećaj, postajući toliko opsednuti uočenom fizičkom manom (stvarnom ili zamišljenom) da to izaziva veliki nemir i ometa njihovo funkcionisanje.
Anksioznost i depresija
Uobičajeno je da tinejdžeri otkriju da su depresivni i anksiozni. To je delimično zato što anksiozni način života može biti toliko uznemirujući ili toliko ograničavajući da vodi u depresiju. Različite vrste anksioznosti su posebno povezane sa depresijom kasnije u životu – toliko da se takođe smatra pretečom depresije. Koja je veza između anksioznosti i depresije? Anksioznost podriva blagostanje. Ako ne možete da verujete sebi i ne možete da verujete da ćete donositi dobre odluke, i živite defanzivno, onda ste posebno u opasnosti od depresije.
Lečenje anksioznosti
Najefikasniji tretman za anksioznost kod tinejdžera je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) i dobra vest je da je veoma efikasna. Kognitivno-bihejvioralna terapija uči anksioznu decu strategijama da drugačije razmišljaju o anksioznosti i da drugačije reaguju na nju kada se ona pojavi. Tolerišući anksioznost umesto izbegavanjem stvari koje je izazivaju, uče da se ona vremenom smanjuje. A postepenim povećanjem izloženosti predmetima ili aktivnostima od kojih se osoba plaši, sam anksiozni odgovor se smanjuje ili eliminiše.
