KAKO TINEJDŽERI MOGU DA ZAŠTITE SVOJE MENTALNO ZDRAVLJE TOKOM PANDEMIJE KORONA VIRUSA?

Za tinejdžere je samoizolacija posebno teška. Propuštaju događaje koji su činili važan deo njihove svakodnevnice – druženje sa vršnjacima, zajedničko provođenje vremena u školi i van nje… Niz je strategija koje mogu da vam pomognu da prevaziđete osećaj teskobe, izolovanosti, razočaranja. UNICEF je razgovarao sa jednom od najpoznatije ekspertkinje za pitanje adolescentske psihologije dr Lisom Damur. Ovo su strategije koje je ona opisala.

Osećaj anskioznosti je potpuno normalan

Zatvaranje škola i alarmantni naslovi – kombinacija je koja može da izazove anksioznost kod adolescenata i ne samo kod njih. Dr Damur podseća da su psiholozi odavno prepoznali da je anksioznost normalna i zdrava funkcija koja nas upozorava na pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere da se zaštitimo.

“Vaša anksioznost će vam pomoći da donesete odluke koje bi trenutno trebalo da donosite – da ne provodite vreme sa drugim ljudima ili u velikim grupama, da perete ruke i ne dirate lice,” kaže dr Damur, jer ti osećaji pomažu da budete ne samo vi bezbedni, već i drugi.

Takođe budite sigurni da koristite „pouzdane izvore za dobijanje informacija ili za proveru bilo kakvih informacija koje dobijete kroz manje pouzdane kanale“, preoručuje dr. Damur.

Ako ste zabrinuti da imate simptome, važno je razgovarati s roditeljima o tome i imajte na umu da je bolest usled infekcije COVID-19 uglavnom blaga, naročito za decu i mlade, kao i da se mnogi simptomi COVID-19 mogu lečiti.

O onome što osećate razgovarajte sa odraslima: “Mnogo je efikasnih stvari koje možemo učiniti da sačuvamo sebe i druge i da bolje kontrolišemo naše okolnosti: često perimo ruke, ne dodirjmo lice i praktikujmo socijalnu distancu.”

Odvlačenje pažnje

Psiholozi znaju da je kada smo u hronično teškim uslovima, korisno podeliti problem na dve kategorije: stvari u vezi sa kojima možete nešto da uradite i stvari sa kojima ništa ne možete da uradite. Mnogo je toga što trenutno spada u ovu drugu kategoriju, a jedina stvar koja može da nam pomogne da se nosimo s tim je – odvlačenje pažnje. Dr Damur predlaže da nađete ravotežu, tako što ćete da – radite domaće zadatke, gledate omiljeni film ili se uvučete u krevet s romanom.

Pronađite nove načine da se povežete sa prijateljima

U trenutnim okolnostima gde morate da poštujete socijalnu distancu, društvene mreže su odličan način za povezivanje. Ipak dr Damur ističe da nije dobra ideja da adolescenti imaju nesmetan pristup ekranima ili društvenim mrežama. “To nije zdravo, nije pametno, možda će vam pojačati anksioznost,” dodaje i preporučuje da se roditelji uključe u određivanje vremena provedenog na različite načine.

Usredsredite se na sebe

Usredsredite se na sebe i pronalaženje načina da iskoristite svoje novo slobodno vreme na produktivan način i to je vid brige o svom mentalnom zdravlju. Na primer, napravite spisak svih knjiga koje želite da pročitate i stvari koje želite da radite.

Osetite sopstvena osećanja

Nedostajanje događaja sa prijateljima, hobija ili sportskih mečeva je neverovatno razočaravajuće za tinajdžere posebno. Najbolji način da se rešite ovog razočaranja je da dozvolite sebi da to i osetite. To kako se nosite sa svojim osećanjima zavisi od osobe do osobe.

“Neka deca će stvarati umetnost, neka deca žele da razgovaraju sa svojim prijateljima i iskoriste svoju zajedničku tugu kao način da se osećaju povezano u vremenu kada ne mogu da budu zajedno, a neka deca žele da pronađu načine da dostave hranu bankama hrane,” kaže dr. Damur. Važno je da radite ono što vama odgovara.