Oni su veoma mladi, ali to ih ne sprečava da u muzici daju sve od sebe. Svoje muzičke početke vezuju za pank, ali nemaju određeni žanr koji sviraju. Na muziku i svirke ih inspiriše urbani duh i energija grada. O muzici koju izvode, o bendu, ko su im uzori i ko ih najviše inspiriše, kao i o planovima za budućnost razgovarali smo sa jednim od članova ovog benda, Markom Čemerikićem.
Ime Vašeg benda je Kambrija, kako ste odlučili za ovo ime ili da je ono povezano sa istoimenom grofovijom, koja se nalazi se u severozapadnom regionu Engleske?
Marko: „To je bila moja ideja. Delimično i jeste povezano sa tom grofovijom koja se nalazi pored Velsa, iako se to kod nas čita kao Kumbrija. Mada, naziv našeg benda nema neko konkretno značenje, već nam se svideo jer zvuči moćno“!
Koju vrstu muzike svirate, kako bi ste opisali muziku koju izvodite ?
Marko: „Počeli smo kao pank bend, zato što smo bili okruženi momcima, iz Mitrovice i bliskim ljudima koji takođe sviraju pank muziku. Što se tiče studijskih snimaka i autorske muzike, još uvek nemamo ništa pripremljeno, ali se nadamo da ćemo uskoro i to imati. Postoji više žanrova, kojima smo okrenuti, ali mi uglavnom preferiramo pank.
Kako ste došli na ideju da formirate bend?
Marko: „To se desilo relativno spontano kada smo učestvovali na jednom rock kampu bendova preko Mitrovica Rock school. Kada smo se vratili, došli smo na ideju da napravimo bend. U Kambriji sam prvo menjao našeg prijatelja, koji je na žalost preminuo 2019. godine. Bio sam najpre zamena, a onda sam postao stalni član benda“.
Bend Kambrija čine Mihajlo Nekić – basista i prateći vokal, Dušan Tanasković – bubnjar, Ognjen Miletić – glavni vokal i gitara i Marko Čemerikić – gitara i prateći vokal. Bend je nastao 2019.godine, formiran je spontano, a muzički pravac kojem naginju je pank.
Kada ste imali prvu svirku i gde? Kakvi su Vam utisci sa te svirke?
Marko: „Prvu svirku smo imali u julu 2021. u Soho-u, jednom od najpoznatijih mitrovačkih kafića. Ovde nas je publika upoznala i dobro reaguje na nas. Iako nisam bio zadovoljan tim prvim nastupom, to mi je iz ove perspektive, najbolji osećaj na svetu, jer se desio nakon popuštanja mera, tokom pandemije. Bitno mi je bilo da se izađe, da se svira, da se vidimo sa ljudima. Muzika je nešto što će uvek da ostane progresivan aspekt našeg života. Jednostavno što više sviraš bolji si, što duže sviraš opet si bolji, što više sviraš sa ljudima u bendu – bolji ste i sve više napredujete i napreduješ“.
Na nedavno održanom Eko art festu nastupali su kao predgrupa E-PLAY, poznatoj beogradskoj grupi. Da li je publika bila zadovoljna vašim nastupom?
Marko: Taj fest je organizovao Privatni kulturni centar „Akvarijus“ iz Mitrovice i dobili smo poziv da se kao lokalni bend predstavimo i ujedno budemo predgrupa E-PLAY. Poziv smo prihvatili bez pogovora. Na svirci je bilo odlično, E-PLAY je bio super, a publika nas je izuzetno lepo prihvatila i podržala nas.
Da li imate neke slabosti na kojima aktivno radite kako bi ih poboljšali?
Marko: Naravno. Komunikacija i saradnja u bendu je izuzetno bitna, jer to je ipak timska igra. Bitna je zato što svi moramo da budemo tačni, da se sporazumemo na neki način, jer ne možemo da pričamo i funkcionišemo ukoliko se međusobno ne razumemo.
Da li imate hobije ili interesovanja van muzike?
Marko: Naravno. Ja studiram arhitekturu, ostali članovi su takođe studenti, dok je najmlađi- Ognjen završna godina srednje škole. Između ostalog, ja se bavim i sportom- trčanjem, krosfitom.
Da li imate muzičke uzore?
Marko: Naravno. Ima ih dosta. Prvo što mi pada na pamet je Led Zeppelin, ZZ Top, Tool i Mastodon. Uglavnom su to stariji i strani bendovi. Što se tiče domaćih bendova, veliki uzori su nam Ritam Nereda i možda Van Gogh. Ipak, oni koji nas najvišu inspirišu su naši prijatelji iz benda Škart. Oni su aktivni već deset godina i predstavljaju nam neku vrstu motivacije da nastavimo da sviramo. Mi se međusobno bodrimo“.
Vaši planovi za budućnost, da li planirate saradnju sa nekim od lokalnih muzičara?
Marko: Najpre želimo da napravimo dobar repertoar, što se tiče naših cover pesama, kako bi mogli da ispunimo jednu dobru svirku. Što se tiče budućih planova, očekujemo svirke i mogući album. Takođe u planu su nam i festivali u Beogradu, ali i svirke van Mitrovice, jer do sada nismo imali prilike da nastupamo negde dalje.
Koja je tvoja poruka mladima na Kosovu, ali i onima koji se bave muzikom?
„Jednostavno samo da se radi i da se vežba i da uvek čovek, bilo momak ili cura postanu bolji u onome što rade. Kada je muzika u pitanju, ljudi gledaju muziku kao bauka, čini im se da je to mnogo teško i naravno, teško je. Sve je teško, svaki početak je težak, ali motivacija i volja da pronikne u nešto novo je čak i možda bolja, nego imati talenat“.