KLIMATSKE PROMENE I ISHRANA
Dobrodošli na Zemlju, planetu rekordno rastućih temperatura na kojoj okeani doslovno ključaju, dok gotovo svakodnevno protestujemo usled nepovratno ugroženih osnovnih ljudskih prava — na čist vazduh i pijaću vodu. Jer, to je strana antropocena i klimatskih promena o kojoj nedovoljno razgovaramo: zlosutan je uticaj na marginalne grupe ljudi širom sveta.
Svetski klimatolozi podsećaju, vreme potrebno za “spas” planete u odnosu na klimatske promene, nam, nažalost, izmiče. Međutim, odakle početi? Naučnici i aktivisti imaju spreman odgovor, pa sve češće upiru prst na prehrambenu industriju kao drugog osumnjičenog za najveći uticaj na klimatske promene — odmah iza energetske industrije i sagorevanja fosilnih goriva.
Iako se često zanemaruje, više od četvrtine emisije gasova sa efektom staklene bašte nastaje zbog proizvodnje hrane.
Zašto kada pričamo o klimi moramo da razgovaramo o hrani?
Tako gledano, dominantan način ishrane čoveka postaje podjednako alarm, koliko sredstvo buduće “borbe” sa klimatskim promenama. Jer, jedno se čini izvesnim, bez istinske promene naših jelovnika, smanjenje posledica globalnog zagrevanja postaće neostvariv cilj.
Uzročno-posledično, klimatske promene prete globalnom snadbevanju hranom, dok se zemljište, voda i šume eksploatišu gotovo nezaustavljim tempom.
Da nam je zadatak drastična promena šta, kako i koliko jedemo, kako hranu proizvodimo i koliko hrane bacamo, opominje i studija objavljena u časopisu Science. Kako bismo ograničili porast prosečne globalne temperature na ispod 2 °C u odnosu na pre-industrijski period, neophodno je značajno smanjiti upotrebu fosilnih goriva. Međutim, zaključak je isti: bez transformacije globalnog prehrambenog sistema do 2050. godine, ne možemo računati na ispunjenje ciljeva uspostavljenih Pariskim klimatskim sporazumom.
Kada znamo da je naša ishrana u neslavnom društvu najvećih izvora klimatskih promena — odgovorno ponašanje potrošača postavlja se kao pridruženi prioritet. Doduše, jedna dijetetska promena izvesno odnosi pobedu u pogledu svog klimatskog uticaja. Ne govorimo o kupovini lokalne, sezonske ili hrane ogranskog porekla. Niti je to izbegavanje visoko prerađene hrane. Reč je o ishrani bez ili sa manje mesa.
