KRIJUMČARENJE NARUŠAVA NAŠE BLAGOSTANJE I NAŠU BUDUĆNOST!
Krijumčarenje, staro je skoro koliko i porezi i druge dažbine na robu kojom se trguje. Tačnije, postoje podaci da je krijumčarenje prvi put u istoriji prijavljeno i kažnjeno krajem 13. veka, za vreme vladavine kralja Edvarda I u Engleskoj. U to vreme, na izvoz vune, koja je bila veoma tražena u ostatku Evrope, stavljena je izvozna carina. Nisu svi stanovnici prihvatili tu meru pa su pronašli nedozvoljene načine da izbegnu oporezivanje.
Šta je krijumčarenje?
Kao što smo već pomenuli, krijumčarenje tj. šverc je nedozvoljen prevoz robe preko granica, da bi se izbeglo plaćanje poreza i drugih dažbina.
Imajući u vidu da se novac prikupljen od poreza zapravo koristi za finansiranje celokupnog javnog sektora (izgradnja i održavanje javne infrastrukture, razvoj socijalnih projekata, naučnoistraživački rad, javno osiguranje, plate zaposlenih u javnom sektoru, funkcionisanje vlade, javni prevoz itd. ) jasno je da je krijumčarenje veoma štetno za ekonomiju, blagostanje i budućnost našeg društva.
Misija Carine Kosova
Na Kosovu, kao i na bilo kom drugom mestu u svetu, glavni teret borbe protiv šverc pada na Carinsku službu. Portparol Carine Kosova, g. Adriatik Staviljeci, objasnio je: „Misija carine je da osigura da sva preduzeća deluju u skladu sa istim pravilima i procedurama. Krijumčarenje robe je krivično delo koje utiče na razvoj naše privrede prouzrokujući gubitke u porezima. Kosovska policija (KP) pomaže Carini u borbi protiv takvih zločina za dobrobit svih ljudi na Kosovu.”
Krijumčarenje je zločin!
Ono što moramo da razumemo kada govorimo o krijumčarenju je da je to zločin koji šteti našem finansijskom sistemu. Kada neko lice, ili grupa ljudi uspe da prokrijumčari robu, uskraćuju društvu prihode koji se koriste za finansiranje zdravstva, obrazovanja, socijalnih usluga itd. Krijumčari svojim delovanjem direktno utiču na naše sadašnje blagostanje, ali i na našu budućnost. Korist pojedinca, ili određene grupe pojedinaca, ima prednost nad opštim dobrom, što ne koristi društvu u celini.
Svake godine Carina Kosova povećava prihode
Staviljeci je naglasio da je šverc pojava koja se javlja svuda u svetu, a Kosovo nije izuzetak. Međutim, skoro svake godine Carina povećava prihode i sredstva prikupljena za kosovski budžet. To implicira da se šverc smanjuje. „Prošle godine smo zabeležili trideset odsto veći prihod. Ovo je odličan pokazatelj da je neformalna ekonomija i nelegalno poslovanje smanjeno, a da je formalna ekonomija porasla“, dodao je Staviljeci.
Vrste švercovane robe
Staviljeci je dalje objasnio da postoji nekoliko vrsta i grupa robe koje je lako prokrijumčariti zbog malog pakovanja i visoke vrednosti. Lako se mogu sakriti u odeći ili u raznim pregradama motornih vozila, autobusa, kamiona itd. Mobilni telefoni su tipičan primer takve robe. Zatim ima robe koja se švercuje jer su porezi niži u drugim zemljama. Roba se švercuje i zbog akciza kao što su: duvan, alkohol, gorivo i drugi artikli.
Kako se svi možemo boriti protiv krijumčarenja?
Kao što je ranije pomenuto, krijumčarenje je globalni problem, stoga je važno da vi, kao potrošač, budete pažljivi i doprinesete naporima protiv krijumčarenja. Uradite to tako što ćete odbiti da kupite robu čije je poreklo nepoznato. Podržavajući Carinu Kosova i Kosovsku policiju u borbi protiv krijumčarenja robe, doprinosite poboljšanju života svih ljudi na Kosovu. Veći prihodi od poreza u javnom budžetu, preduslov su za bolje uslove života svih nas.
