“NA VRH JEZIKA” ILI LETOLOGIJA
Da li ste ikada imali problema da se prisetite nečijeg imena? U stanju ste i njegov/njen lik da prizovete u mislima i odmah biste prepoznali ime ako vam prijatelj sugeriše. Iako se to često događa sa imenima, to je isto za bilo koju reč. Nije stvar u tome što se ne možete setiti koncepta, već u tome što ne možete da pronađete pravi izraz za njega. Nemogućnost prisećanja određene reči, imena ili fraze stručno se naziva letologija.
Dešava se svima nama, a evo i zbog čega.
U takvim situacijama, osoba je sigurna da zna reč koju traži. Može se činiti kao da joj je pojam “na vrhu jezika”, ali iz nekog razloga ona ne može da ga izgovori, bar u tom trenutku. U stvari, psiholozi takva iskustva nazivaju “na vrh jezika”. Ali da li su oni zaista preteče zbunjenosti kakvi se čine?
Proučavanje ove pojave stavlja pred određene izazove psihologe koji žele da razumeju kako i zašto se takva stanja javljaju. Slično kao astronomi koji proučavaju efemerne pojave poput supernova, istraživači znaju da će se stanje “na vrh jezika” desiti, ali ne tačno kada. Ova nesigurnost dovela ih je do dva potpuno različita načina istraživanja: putem naturalističkih metoda i eksperimentalnim izazivanjem grešaka u pronalaženju reči u laboratorijskim postavkama.
Istraživači koji proučavaju ovo stanje pokušali su posebno da kvantifikuju dva aspekta: koliko često se ova stanja javljaju i verovatnoću da se ona reše – to jest, osoba se spontano priseti tražene reči bez spoljne pomoći (poput traženja izgovaranje reči ili to što će prijatelj ponuditi rešenje).
Da, ljudi su danas zaboravniji i slabije pamte, razlog znamo – internet!
U ovoj studiji učesnici su često mogli bez poteškoća da pruže željenu reč. U drugim prilikama ispitanici nisu imali pojma koju reč definicija opisuje. Međutim, ako bi se našli u stanju “navrh mi je jezika”, prsiholozi su im postavljali dodatna pitanja. Istraživači su otkrili da, dok su u takvom stanju, ljudi mogu izvesti delimične informacije o traženoj reči, čak iako im ta reč izmiče.
Na primer, učesnici su daleko više uspeha kada su ih pitali da pogode koliko ta reč ima slogova ili koje je njeno početno slovo. I nije iznenađujuće, kada su ljudi pravili greške, često su stvarali reči koje su imale slično značenje.. Međutim, ponekad su nudili i reči koje su zvučale samo kao predviđeni termin.
