NAJNOVIJI TRENDOVI U VEŽBANJU
U poslednjih pet godina, intervalni trening visokog intenziteta, poznat kao HIIT, jedan je od najpopularnijih ali i najkontroverznijih oblika vežbanja.
Sastoji se od kratkih intervala treniranja visokim intenzitetom, isprepletenih kratkim pauzama. Testirane su i isprobane različite verzije HIIT-a, o kojima se dosta pričalo, da bi ponekad bivale ismejane od strane brojnih istraživača, trenera, novinara, uticajnih ljudi i skoro svih drugih zainteresovanih za fitnes. Franšize teretana i onlajn časovi specijalizovani su se za HIIT. Desetine naučnih studija svakog meseca istražuju njegove prednosti i nedostatke. Skoro po svim merilima, HIIT je goruća tema u ovoj oblasti.
Međutim, ostaju mnoga pitanja vezana za ovaj tip treninga. Da li je on posebno blagotvoran za naše srce i mozak? Da li utiče na naš životni vek? Da li smanjuje obim struka? Da li je bolji za nas na dugoročnom planu, nego da krenemo u brzu svakodnevnu šetnju? I šta uopšte znači „intenzivna“ vežba?
Šta je HIIT?
U okviru HIIT-a, naporno jašete, trčite, plivate, skačete ili se na drugi način aerobno forsirate nekoliko minuta ili čak sekundi. Usporavate ili stajete da se odmorite kratak vremenski period, a zatim ponavljate tu sekvencu tri, četiri puta ili više. Cilj je da stavite svoj kardiovaskularni sistem i mišiće pred izazov tokom svakog intervala, a da ne dođe do ekstremne iscrpljenosti ili povređivanja, rekao je Martin Gibala, profesor na Univerzitetu MekMaster u Hamiltonu, Ontario, i istaknuti istraživač HIIT-a. Ono što je za mnoge primamljivo je što HIIT vežbe mogu biti prilično kratke, često zahtevajući manje od 10 minuta ukupno.
Ovaj pristup vežbanju, naravno, nije nov. Sportisti koji traže poboljšanje performansi su od pamtiveka uvodili intervalne sesije u svoj širi trening. Međutim, današnji HIIT se često promoviše kao jedini vid vežbanja koji morate da uradite, a ne kao dodatak drugim, dužim, umerenim sesijama.
U međuvremenu, prilično popularni su postali fartlek treninzi, što je švedski termin za „brzu igru“. Ovaj vid vežbanja podrazumeva odabir cilja, kao što su to recimo neko drvo ili bandera. Kada ga odaberete, konstantno ubrzavate dok ne dođete do njega. Nema potrebe da proveravate puls ili pratite dužinu svakog intervala, merite vreme ili udaljenost. Koristite prirodne konture pejzaža da oblikujete svoju vežbu.
