NASILJE U PORODICI

Ako ukucate nasilje u porodici u Google pretraživač, nažalost broj dobijenih rezultata će biti približno 457 miliona u 0,43 sekunde. Sama ova činjenica pokazuje da je nasilje u porodici vrlo ozbiljan problem širom sveta i da pogađa bogate podjednako kao i siromašne zemlje. Još jedna njegova karakteristika je što se često koristi kao sinonim za nasilje ili zlostavljanje između supružnika ili partnera, uglavnom zato što su to slučajevi koji se najviše prijavljuju. Međutim, deca i adolescenti su žrtve nasilja u porodici jednako kao i odrasli.

Šta je nasilje u porodici?

Ujedinjene nacije su definisale nasilje u porodici na sledeći način:

„Zlostavljanje u porodici, koje se još naziva i ‘nasilje u porodici’ ili ‘nasilje od strane intimnog partnera’, može se definisati kao obrazac ponašanja u bilo kojoj vezi koja se koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad intimnim partnerom. Zlostavljanje mogu biti fizičke, seksualne, emocionalne, ekonomske ili psihološke radnje ili pretnje radnjama koje utiču na drugu osobu. To uključuje svako ponašanje koje plaši, zastrašuje, teroriše, manipuliše, povređuje, ponižava, optužuje, oštećuje ili ranjava drugu osobu. Zlostavljanje u porodici može se dogoditi bilo kome bilo koje rase, godina starosti, seksualne orijentacije, vere ili pola. Ono se može dogoditi u različitim tipovima veza, uključujući venčane parove, parove koji žive zajedno ili se zabavljaju, decu ili drugu rodbinu ili bilo kojeg drugog člana domaćinstva.”

Važno je naglasiti da većina zemalja u svetu definiše nasilje u porodici na isti način, ili imaju vrlo slične definicije.”

Nasilje u porodici, deca i adolescenti

Iako se u većini prijavljenih slučajeva nasilje u porodici odnosi na slučajeve nasilja između supružnika ili intimnih partnera, nepobitna je činjenica da su deca i tinejdžeri podjednako žrtve. Čak i kada nasilje nije direktno usmereno protiv njih, deca pate kada vide kako se njihovi roditelji svađaju, viču i fizički obračunavaju. Sa druge strane, često su i sama deca zapravo meta ovakve vrste nasilja. Ipak, jedno je sigurno, bez obzira da li su deca meta nasilja ili ne, izloženost nasilju u porodici uticaće na njihovo samopouzdanje i naneće štetu njihovom razvoju, i uticaće na način na koji će rešavati probleme u budućnosti i kako će kroz čitav život komunicirati sa drugim ljudima.

Prepoznavanje znakova nasilja u porodici

Još jedan važan aspekt koji treba da razumemo u vezi sa nasiljem u porodici jeste da se ono manifestuje u mnogim oblicima, što znači da nije ograničeno samo na fizičko nasilje. Zbog toga moramo da naučimo da prepoznamo njegove znake. Prema Ujedinjenim nacijama, to možemo učiniti tako što ćemo odgovoriti na neka od sledećih pitanja:

Da li vas vaš partner (ili bilo ko iz vaše porodice) – sramoti ili ismejava pred prijateljima ili porodicom? Omalovažava vaša postignuća? Čini da se osećate kao da niste u stanju da donosite odluke? Koristi zastrašivanje ili pretnje kako bi postigao vašu pokornost? Govori vam da bez njih niste ništa? Grubo postupa sa vama – zgrabi vas, gura, štipa ili udara? Zove vas više puta ili se lično pojavi kako bi se uverio da ste tamo gde ste rekli da ćete biti? Koristi drogu ili alkohol kao izgovor što vam govori stvari koje vas povređuju ili što vas zlostavlja? Krivi vas za to kako se oseća ili ponaša? Vrši pritisak u seksualnom smislu da uradite stvari na koje niste spremni? Čini da se osećate kao da „nema izlaza“ iz te veze? Sprečava vas da radite stvari koje želite – kao što je druženje sa prijateljima ili porodicom? Pokušava da vas spreči da ih napustite posle svađe ili vas ostavi negde nakon svađe kako bi vas „naučio lekciju”?

Prijavljivanje nasilja u porodici, prvi i presudan korak za njegovo zaustavljanje

Činjenica da ga žrtve ne prijavljuju verovatno je jedan od glavnih razloga zašto je nasilje u porodici toliko rašireno. Međutim, svi stručnjaci se slažu da je prijavljivanje nasilja u porodici prvi i najvažniji korak ka njegovom zaustavljanju. Takvo ponašanje nije samo neprihvatljivo, već i predstavlja krivično delo, a stav čitavog društvo treba da bude nulta tolerancija za nasilje u porodici. Jer, niko ne zaslužuje da bude zlostavljan, žrtva nije kriva za zlostavljanje, i što je najvažnije, bez obzira koliko se neko oseća beznadežno, mi nismo sami.