NUKLEARNA FUZIJA KAO IZVOR ENERGIJE
Fuzija – spajanje atomskih jezgara u cilju oslobađanja energije, čist je i bezbedan način za napajanje naših domova i industrije električnom strujom. Ovaj sveti gral energije je izmicao fizičarima decenijama, ali postoje znaci da bi svetla budućnost mogla da se pomalja na horizontu.
Zaista zvuči kao san: praktično neograničen izvor energije koji ne proizvodi gasove staklene bašte ili radioaktivni otpad. Upravo to obećava nuklearna fuzija, koja decenijama nije bila ništa drugo do fantazija zbog nepremostivih tehničkih izazova. Međutim, stvari se zahuktavaju u okviru onoga što se pretvorilo u trku da se stvori nešto poput veštačkog Sunca ovde na Zemlji, nešto što može da obezbedi električnu energiju za naše kotlove, automobile i sijalice.
Današnje nuklearne elektrane stvaraju električnu energiju uz pomoć procesa nuklearne fisije, koja podrazumeva cepanje atoma. Nuklearna fuzija, s druge strane, uključuje spajanje atomskih jezgara u cilju oslobađanje energije. To je ista reakcija koja se dešava u jezgru Sunca. Ipak prevazilaženje prirodnog odbijanja između atomskih jezgara i održavanje odgovarajućih uslova za fuziju nije nimalo jednostavno. Proizvodnja energije u većem obimu nego što se troši tokom reakcije, nešto je što je decenijama bilo van domašaja najboljih svetskih umova u domenu fizike.
Ali možda ne zadugo. Neki veliki tehnički izazovi su prevaziđeni u poslednjih nekoliko godina i vlade širom sveta ulažu novac u istraživanje fuzione energije. Takođe postoji preko 20 privatnih poduhvata u Velikoj Britaniji, SAD, Evropi, Kini i Australiji, koji se takmiče ne bi li bili prvi koji će proizvodnju fuzione energije pretvoriti u realnost.
„Ljudi kažu: ‘Ako je to zaista krajnje rešenje, hajde da saznamo da li funkcioniše ili ne’,” kaže dr Tim Lus, šef naučnog departmana u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER), koji se gradi na jugoistoku Francuske. ITER je najveće „bacanje fuzionih kockica“ do sada.
Troškove izgradnje od 22 milijarde dolara snose vlade dve trećine svetske populacije, uključujući EU, SAD, Kinu i Rusiju, a kada bude pokrenut 2025. biće najveći na svetu fuzioni reaktor. Ako uspe, ITER će transformisati fuziju kao energetski izvor iz snova u održivu soluciju.
