OBJAVLJEN PRVI DIGITALNI ALBANSKO-SRPSKO-ALBANSKI REČNIK: DA SE RAZUMEMO!

Na Međunarodni dan jezika u Prištini je objavljen prvi digitalni albansko-srpski i srpsko-albanski rečnik. Na njegovoj izradi radili su eksperti iz Beograda i Prištine, po prvi put posle više od 30 godina. Sadrži preko 20.000 jedinica, plan je da do juna 2021. broj poraste na 50.000 do 60.000 reči. Rečnik je rezultat zajedničke saradnje Kancelarije poverenika za jezike, britanske ambasade, UNIMK-a, organizacije IOM i Centra za socijalne inicijative. Usledio je posle pokretanja jezičke platforme VocUp za učenje srpskog i albanskog jezika, kao i niza jezičkih kurseva. Prikazan je i dokumentarni film “Grlom u jagode” o učenju jezika, suživotu, starim i novim prijateljstvima sa pripadnicima drugih zajednica.
Iako živimo zajedno, jezike svojih komšija često ne razumemo, ne govorimo i već trideset godina ih ne učimo u školama – neki su od zaključaka organizacije IOM.

Zašto je važno da se razumemo?

“Jezičke barijere mogu da obeshrabre zajednice da u potpunosti ostvare svoja ljudska prava i osnovne slobode, stvarajući ili povećavajući nepoverenje,” kazao je specijalni predstavnika UN-a, Zahir Tanin, u svom govoru.
“Jezici okupljaju zajednice, omogućavaju prijateljstva, biznise i trgovinu, stvaraju prostor za diskusiju o konkretnim temama,” poručio je britanski ambasador u Prištini, Nikolas Ebot.

“Očigledno je da bi mladi na Kosovu trebalo da imaju mogućnost da razgovaraju jedni sa drugima, razumeju se i rade zajedno ka boljoj budućnosti,” zaključio je on, navodeći da kao diplomata govori arapski i francuski, te uči albanski sa željom da govori i srpski.
Saradnja za novi rečnik jedan od mnogih budućih zajedničkih koraka
Novi rečnik dostupan je na Internet adresi www.fjalor-recnik.com, na kojem su dostupni i specifični karakteri za oba jezika.
Osim što je dostupan online i ofline, sadrži frekvencijski najučestalije odrednice, frazologiju, kulturološke napomene, terminologiju iz različitih stručnih oblasti kao što je administrativna, pravna, računarska, medicinska, ispravljene su greške iz prethodnih rečnika, dodate su nove reči – objasnili su autori.

“Ne samo da smo izradili rečnik čija je upotrebna vrednost velika, već smo na neki način podstakli saradnju između stručnjaka iz Beograda i Prištine i u drugim naučno istraživačkim oblastima” – kazala je prof. dr Ana Sivački sa Univerzitet u Beogradu koja je i jedna od autora rečnika.
“Mišljenja sam da je ovaj rečnik jedan od mnogih koraka koje ćemo napraviti zajedno u budućnosti i da će ovaj rečnik naći put do svojih korisnika,” kazala je prof. dr Merima Kriezi, obrativši se na tri jezika (engleski, srpski i albanski). Ona je dalje dodala:
“Znate da je svaki jezik bogatstvo i prozor i ako imate više od jednog otvorenog prozora, povezaćete se i pustićete sunčeve zrake unutra.”
Nakon mnogo godina jedan korak smo bliže vrednostima koje se obeležavaju na Međunarodni dan jezika, zaključio je poverenik za jezike, Slaviša Mladenović.