Sa samo 18 godina, Olivija Rodrigo ide uzlaznom putanjom na putu da postane jedan od najvećih umetnika svoje generacije. Zbog ovog meteorskog uspona u muzičkoj rubrici ovog meseca, pozivamo vas da pročitate delove intervjua objavljenog u časopisu GQ.
Usred karantina, jedna Diznijeva zvezda transformisala se, naizgled preko noći, u najređu vrstu umetnika: svetsku pop zvezdu koja je sama izgradila ime, obožavanu od strane generacije Zed, muzičkih kritičara starijih generacija – i svih ostalih između.
Olivija Rodrigo nije mnogo napredovala u uređenju svog novog stana, ali je ipak okačila jedno dragoceno umetničko delo u svoju spavaću sobu. Unutar belog okvira svečano leži jdan odštampani tvit. Radi se o tvitu Kardi Bi posvećenom njoj koji glasi: „Ide ti jako dobro za tvoje godine. Ne dozvoli da bilo kave toksične reči dopru do tebe i ne dozvoli da bilo ko sprečava da se čuje tvoj glas.”
Njen prvi singl, „Drivers License” (Vozačka dozvola), tužna i melodična balada o mladom slomljenom srcu, izašla je u januaru i zaživela na TikTok-u. U maju je usledio njen debi album, „Sour”, zbirka lirskih himni o raskidu, koja izlazi iz svog žanra, gde je svaka pesma oštrija od prethodne. „Sour” je srušio sve streaming rekorde i vladao na vrhu top lista, dok su ga kritičari oduševljeno hvalili.
Odrasla je u Temekjuli u Kaliforniji kao jedinica. Čini se da je njen umetnički impuls za pisanje pesama bio oduvek prisutan. „Olivija je volela da izmišlja ‘besmislene’ pesme skoro od trenutka kada je progovorila“, izjavila je njena majka. „A kada je naučila da svira instrumente, tada je njena strast prema muzici zaista eskalirala.”
Pre nego što ju je „Drivers License” učinio frnomenom, klinci previše mladi da voze ili da izlaze su već bili upoznati sa Rodrigovom iz njenog rada u Diznijevim serijama „Bizaardvark” i „Srednjoškolski mjuzikl: Mjuzikl: Serija”, u kojem je izvodila pesme koje je sama napisala.
Da li je nadrealno postati globalno poznat dok su svi bili zaključani?
Olivija Rodrigo: O Bože. Da, totalno. Mislim da je to u stvari bilo fenomenalno, jer nije postojao pritisak. Da je bilo koncerata i da sam mogla da vidim kako hiljade ljudi pevaju „Drivers License,” čini mi se da bih imala veću tremu nego što sam imala.
Za koju veliku zvezdu si bila oduševljena kada si čula da je tvoj obožavatelj?
Ed Širan je pre neki dan rekao „volim Oliviju Rodrigo” i „sviđa mi se što sama piše svoje pesme, stvarno je sjajna.” A ja sam pomislila, „O bože – to je tako kul”. Mislim da je on jedan od najboljih kantautora ikada.
Tvoj producent, Danijel Najgro, rekao je da si mu izričito rekla da ne gleda Srednjoškolski mjuzikl. Zašto ti je toliko važno da odvojiš ta dva sveta?
Jednostavno sam oduvek želela da budem ozbiljno shvaćena kao kantautor – što ne znači da to što sam glumica imalo umanjuje to. Želela sam da on poznaje pravu mene, a ne sporedni lik koji sam igrala.
Da li i dalje želiš da glumiš u budućnosti?
Nisam sigurna. Zaista ne znam kuda će moja karijera ići u narednih pet ili deset godina. Zaista sam zahvalna što trenutno mogu da radim i jedno i drugo. Mislim da je ono prema čemu sam trenutno stvarno strastvena pronalaženje novih projekata i pisanje pesama.
Koja je prva pesma ili album koji ste čuli koji su vas inspirisali da uradite sve ovo?
Prvi koji mi pada na pamet je „Pure Heroine” od Lord. Kada je izašao, imala sam 11 ili 12 godina, tako nešto. Imala sam vinil ploču ovog albuma. Sećam se da sam slušala tekst i razmišljala: O Bože – zaista vidim sebe u ovim tekstovima.
Kako u stvari funkcioniše proces pravljenja spotova? Da li jednostavno nađeš na Pinterestu šta ti se dopada i odeš u svoju diskografsku kući i kažeš: „Želim ovo“?
Da. Toliko dugo snimam filmove, gde vam kažu šta da kažete i šta da obučete. Činjenica da kad snimate muzički spot ili nešto slično, ljudi vam priđu i pitaju: „Šta želiš da napraviš za pesmu koju si napisala?” a ja im kažem: „Vi ćete mi dati resurse i vreme da napravim šta god poželim?” To je najbolja stvar ikada.
Da li si bila iznenađena što imaš toliko obožavalaca u 30-im i 40-im godinama?
Veoma. Mislim da to govori o univerzalnoj prirodi slomljenog srca, što je tako kul.
Da li se sećaš prvog puta kada si se zauzela za sebe prilikom donošenja neke kreativne odluke?
Sećam se za „Deja Vu”, zapravo, postoji jedna horska deonica koji je prvobitno trebalo da bude vokalni deo, za koji sam mislila da je previse pop, i da nije u mom fazonu. I stvarno sam želela da to bude taj sintetički zvuk. Svaki put kad to čujem, kažem sebi: „Drago mi je što sam ostala pri svome tada.“
Imaš tako veselu, otvorenu ličnost, a tvoje pesme su ipak tako tužne. Kako usklađuješ to dvoje? Da li je pisanje pesama tvoj način da se rešiš takvih emocija?
Ja sam najsrećnija osoba na svetu, što ljudi možda ne mogu da naslute iz mojih pesama. Volim dramu u pesmama i volim zaista depresivne pesme. Jednostavno volim pesme koje vas dotiču.
(Izvor: https://www.gq.com)