POČINJE ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA
Letnje računanje vremena ove godine završava se u nedelju, 30. oktobra u tri sata. U noći između subote i nedelje, 29. i 30. oktobra, potrebno je da vratimo časovnike jedan sat unazad.
Svakog poslednjeg vikenda u oktobru sat se pomera i prelazi se na zimsko računanje vremena, a ovo pitanje regulisano je zakonom u većini evropskih zemalja.
Odbor Evropskog parlamenta izglasao je da se 2021. ukine pomeranje sata koje se decenijama događa dva puta godišnje, ali nisu sve zemlje usvojile ovo u praksi.
Ukoliko se ikada zapitali zašto pomeramo časovnike, odgovor na ovo pitanje zasnovan je, pre svega na astronomskoj okolnosti, da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat.
Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.
Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).
Ni danas ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno vreme i države to obično rešavaju lokalno – uglavnom se tokom izabranog vikenda časovnici pomeraju za jedan sat, ali je u nekim zemljama taj pomeraj samo pola sata.
