PODRŠKA ZA NADARENU DECU TOKOM COVID-19

COVID-19 nas je primorao da radimo u skladu sa novim normama kao što su socijalno distanciranje, učenje na daljinu i ostajanje kod kuće duže vreme. Pod tim okolnostima, deca sa nadprosečnom inteligencijom mogu da iskuse pojačane simptome anksioznosti, tuge, snažna osećanja i ponašanja izvan uobičajene lične rutine. Na sreću postoje načini pomoću kojih porodice sa nadarenom decom mogu sve to a upravljaju i usmeravaju energiju svoje dece ka pozitivnosti i podršci u zajednici. Institut “Atomi”, koji ima za cilj da identifikuje i podrži osobe sa natprosečnom inteligencijom i talentom na Kosovu, pripremio je brošuru sa informacijama o tome kako roditelji mogu da podrže ovu decu tokom pandemije. Evo nekoliko saveta.

GOVORITE S TONOM POVERENJA KOJI DAJE OSEĆAJ SIGURNOSTI
Uprkos anksioznosti zbog lične sramote, roditelji nadarene dece koja znaju da budu krajnje perceptivna i osetljiva, trebalo bi da pokušaju da ostanu mirni. Od vitalnog je značaja da se deca osećaju sigurno, zato se podsetite svih stvari koje kao porodica radite u vezi s tim. Na primer, vodite računa o održavanju društvene distance kada ste vani, održavajte ličnu higijenu… Jednako je važno i održavanje osećaja normalnosti u svakodnevnim aktivnostima. NE ZABORAVITE, deca neprestano primaju signale iz našeg ponašanja.

DISKUSIJE O COVID-19
Tokom razgovora o COVID-19 sa nadarenom decom, roditelji bi trebalo da budu obazrivi i:
• Koristite tačne informacije iz pouzdanih izvora kao što su Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje i slično.
• Budite otvoreni za raspravu, ali na odgovarajući način sa njihovim razvojem.
• Ispravite netačne vesti ili informacije koje je vaše dete možda dobilo od medija sa Interneta ili društvenih mreža.
• Razgovarajte o niskom riziku i niskim zdravstvenim efektima za decu od COVID-19.
• Dozvolite deci da postavljaju pitanja i izraze zabrinutost.
• Započnite razgovor sa otvorenim pitanjima, poput „Šta možeš da mi kažeš o COVID-19?”.

TEHNIKE ZA UPRAVLJANJE ANKSIOZNOŠĆU
Koristite kognitivne strategije. U svojoj knjizi “Od ratnika do zabrinutosti: Vodič za pobedu svog straha”, doktor psihologije Dan Peters predlaže metod u 4 koraka koji pomaže deci da upravlja anksioznošću:

IDENTIFIKUJTE RAZMIŠLJANJE. Primer: “Da li će neko u mojoj porodici dobiti COVID-19?”.
PREISPITAJTE RAZMIŠLJANJE. “Da li imam činjenice koje podržavaju ovo gledište?”
MODIFIKUJTE RAZMIŠLJANJE. “Podaci pokazuju da je rizik od zaraze COVID-19 mali ako se poštuju SZO smernice. Podaci takođe pokazuju da većina inficiranih sa COVID-19 ostane potpuno zdrava i vraća se u normalan život.”
IZMENITE RAZMIŠLJANJE. “Ako kao porodica sledimo uputstva Instituta za javno zdravlje i vlade, šanse da se razbolimo su niske.”

Usredsredite se na ono što vaše dete može da kontroliše: Podstaknite svoju decu da se fokusiraju na stvari koje mogu da kontrolišu, kao što su:
• Imajte pozitivan stav;
• Zabavite se radeći aktivnosti u kojima uživaju;
• Budite ljubazni prema drugim članovima porodice i životinjama;
• Održavajte veze sa drugima kroz različite platforme na Internetu (u skladu sa njihovim godinama) zakazivanjem onlajn sastanaka, igara sa prijateljima, razgovarajući sa bakama i dekama, članovima porodice itd.
• Uživajte u međusobnom vremenu i bavite se aktivnostima na otvorenom (hodanje, vožnja biciklom, ali uvek poštujući preporuke prevencije).