POSAO NAS POVEZUJE – BRAĆA U UZGOJU MALINE NA EVROPSKOM TRŽIŠTU!
Ove godine je oko 200 tona jagodičastog voća, uglavnom maline, izvezeno na evropska tržišta sa plantaža u regionu Prizrena i Šar planine. Zahvaljujući udruženom i marljivom radu voćara ovog kraja, koji dolaze iz svih kosovskih zajednica, berba „crvenog zlata“, kako zovu prizrensku malinu, našla je put do tržišta Švajcarske, Nemačke, Italije, Austrije, Turske…
Ismet Osmani, jedan od prvih uzgajivača maline i direktor prizrenske zemljoradničke zadruge RED GOLD, vratio se na Kosovo iz Švedske pre 15 godina i počeo da uzgaja maline. On je za 4You Magazine rekao da ovu zadrugu čini više od 100 proizvođača jagodičastog voća, koji dolaze iz svih zajednica u regionu: “Mi proizvodimo i beremo tone i tone jagodičastog, šumskog voća i lekovitog bilja, pre svega zato što svi učestvujemo u tome, bez obzira iz koje etničke zajednice potičemo, a neki od nas dolaze iz bošnjačke, srpske ili albanske zajednice. Zahvaljujući zajedništvu, dobroj organizaciji i zajedničkom interesu, uspešni smo i naša budućnost u ovom poslu je zagarantovana, a mi smo dokaz za to”.
U prostorijama zadruge postoje i pogoni za proizvodnju sokova i džemova, kao i za sakupljanje i preradu lekovitog bilja. Osmani je dodao da na visinskom području Šar planine ima oko 100 hektara zemljišta zasađenog malinom, a da se u uzgoju jagodičastog i lekovitog bilja primenjuju sve agrotehničke mere i poštuju svetski standardi. “Naša malina raste na nadmorskoj visini između 1.000 i 1.200 metara i u ovom kraju nema fabrika. Na ovoj nadmorskoj visini susreću se kontinentalna, polukontinentalna i planinska klima, što omogućava malini da, između ostalog, ima više šećera i bude boljeg kvaliteta od drugih”, rekao je Osmani.
Uzgoj maline sve popularniji
Uzgajivači maline godišnje zaposle oko 6.000 radnika tokom sezone. Zajedničkim snagama pokušavaju da izbore svoje mesto na tržištu i, kako kažu, uspevaju u tome, a ohrabreni su činjenicom da su uslovi izvoza iz godine u godinu sve bolji. Bojan Stojčetović i Arnel Alija su malinari i dugi niz godina su deo ove zadruge. U razgovoru sa nama istakli su da su zadovoljni poslom koji donosi prihode i sa razlogom se nadaju da će malina postati strateški proizvod i brend Kosova. Proizvodnja maline postala je njihov porodični posao, a planiraju da se time bave iu budućnosti jer smatraju da su uspeh i pristojna zarada rezultat multietničke saradnje.
“Od samog početka bio sam siguran da je ovaj multietnički poduhvat predodređen da bude uspešan jer je njegova multietnička priroda velika prednost. Osim toga, gospodin Osmani nam je bio od velike pomoći i svojom stručnošću i znanjem u oblasti uzgoja maline, đubriva, a posebno u pronalaženju tržišta za naše proizvode“, rekao je Arnel Alija”.
On je, zajedno sa kolegom Bojanom Stojčetovićem, pozvao sve buduće malinare da se ne ustručavaju da se pridruže ovakvim inicijativama. Zajednički su istakli da je zadruga RED GOLD primer uspeha, jer ima ogroman potencijal za različite proizvodne delatnosti.
Uspeh kroz sinergiju i zajedništvo
Direktor RED GOLD-a Ismet Osmani rekao je za naš Magazin da zadruga nastoji da pruži primer „kako raditi i biti uspešni kroz sinergiju i zajedništvo“. Prema njegovim rečima, poljoprivrednici treba samo da rade, dok oni brinu o nabavci, isporuci i stručnom obrazovanju. On smatra i da je ova vrsta zadruge jedna od najboljih i najmodernijih, jer prvenstveno služi za zaštitu poljoprivrednika, odnosno neposrednog uzgajivača. Posao ih je sve spojio, pa gospodin Osmani kaže: “Mi ignorišemo sve predrasude koje nas dele. Pokušavamo da dokažemo da posao spaja ljude. U tome uspevamo. Ne delimo se po etničkim standardima. Za nas nema barijera, a svuda smo prepoznati po tome što smo braća u industriji maline. Moja poruka svima je da zaboravimo loše navike i dokažemo da nas posao spaja, jer je to jedina budućnost i put ka uspehu na ovim prostorima”, poručio je na kraju razgovora direktor zemljoradničke zadruge RED GOLD Ismet Osmani narodu na Kosovu, kao i svim budućim uzgajivačima maline.
