Četkica za slikanje i boje. Nekoliko pokreta, i svetlost kreativnosti prenesena je na platno i ono polako postaje pravo remek delo. Škola slikarstva u Lepini okupila je najmlađe. Budući umetnici, sudeći po delima, nisu samo slikali. Slali su svetlost u dubine ljudskog srca, jer ipak je to poziv umetnika.
Zašto se slikalo baš u Lepini?
Ovo mesto drugačije je po mnogo čemu. Osim što su komšije iz različitih zajednica, Lepina je i dom za dvoje umetnika. Farija i Bajram Mehmeti, sestra i brat, slikari su koji su bili spremni da svoje znanje i umeće prenesu na najmlađe. Škola slikanja organizovana je uz finansijsku podršku Saveta Evrope i podršku organizacije GAIA.
“Želeli smo da podržimo Bajrama i Fariju da svoje znanje, koje je zaista značajno, prošire i da podele sa mladim ljudima koji žive u Lepini i drugim mestima,” objašnjava koordinator projekta ispred GAIA-e, Petar Đorđević.
Mogućnost likovnog izraza okupila je tridesetak dece iz – srpske, albanske, romske, aškalijske i egipćanske zajednice. Slikalo se mnogo toga. Portreti, mrtva priroda, jesen, godišnja doba… Ali su najmlađi uvek imali slobodu da svaku temu slikaju na način na koji oni žele.
Kakvi su njihovi utisci?
“Deca su oduševljena, a mislim da je pristup koji Bajram i Farija imaju mnogo važan, jer deci pružaju slobodu, nesebično dele svoje znanje. Ambijent koji smo napravili je takođe značajan. Uredili smo da deca u prijatnoj atmosferi, napolje, crtaju. Jako im je zanimljivo, svakog časa rade neku drugu tehniku, i njihov redovan dolazak potvrđuje da im prija,” dodaje Đorđević. Milica, Medina, Filip, Genton, Leonard, Adil… Samo su neki od polaznika ove škole. To što su budući umetnici iz različitih zajednica imalo je posebnu čar.
“Slikanje je univerzalno svima, tako da ni našim edukatorima nije bilo teško da im objasne šta treba da rade, i jeste jedan univerzalni vid komunikacije,” objašnjava Đorđević. Utisak iz prve ruke je identičan.
Filip se crtanjem i slikanjem bavi od svoje treće godine. Ali bilo je malo prilika da se aktivno uključi na časove i radionice slikanja. Zato je ova tromesečna radionica bila izuzetna prilika da aktivnim radom uz Bajrama usavrši svoje umeće, pojašnjava njegova mama, Ivana Stojković.
Umetnost – most za prevazilaženje predrasuda
“Pored svega toga, ono što se meni lično najviše dopada u svemu tome je to što je radionica multietnička i što Filip ni u jednom trenutku nije imao problem sa tim. Svaki put bi došao kući oduševljen što radom, što dečakom albanske nacionalnosti sa kojim je pričao na engleskom. Tako da je ovo izvanredna prilika da, pored praktičnih stvari u vezi sa slikanjem, deca odrastu u tolerantne ljude i odbace predrasude kojima je većina zadojena na ovim prostorima,” dodaje Stojković.
“Drago mi je da smo uspeli deci da pružimo nešto zanimljivo u ovo čudno doba,” objašnjava Đorđević.
Polaznici škole nastavljaju sa slikanjem, usled mera pandemije, kod svojih kuća, ali to je i priprema za izložbu koja predstoji.
Završna izložba je planirana. Ukoliko mere protiv širenja pandemije budu dozvoljavale, biće ovo prilika i da se uživo uverite u umeće polaznika škole. Ako ne, onda se bar na društvenim mrežama upoznajte sa mladim nadama neke drugačije umetnosti.