SPORI LORIS: SLATKI I UGROŽENI!!!
Spori Loris je popularan naziv za pet različitih vrsta roda Nycticebus. Ovo je grupa malih primata srodnih lemurima koji naseljavaju jugoistočnu Aziju. Razlikuju se veliki, mali, bengalski, filipinski i javanski loris.
Osnove odlike svih vrsta su male uši i velike oči koje zauzimaju najveći deo lica. Između očiju se nalazi beličasta pruga. Svi predstavnici imaju specijalne žlezde na laktovima čije sekrete koriste za međusobno prepoznavanje. Vrste se razlikuju prema boji krzna, od prljavo žute do crvenkaste nijanse, i po veličini tela. Tako je mali loris dugačak oko 20 cm i težak oko 420 g, dok bengalski loris može biti težak čak 1,6 kg.
Lorisi žive na drveću i retko silaze na zemlju. Kreću se veoma sporo i nikada ne skaču između grana, ali su sposobni za brze pokrete kada love plen ili se brane od predatora. Žive u tropskim kišnim šumama, šumama umerenih područja, mangrova šumama i šumama bambusa što zavisi od vrste do vrste. Sve veći broj jedinki se uočava u sekundarnim šumama gde je visok stepen seče drveća tako da se mogu naći u okolini agrarnih površina.
Ovo su noćne životinje koje najveći deo svog života provode samotnjački. Hrane se uglavnom voćem, nektarom i insektima. Danju spavaju sklupčani na granama, lijanama ili u rupama na drvetu. Mogu biti plen pitonima, orangutanima i jastrebovima.
Antrfile
Sve vrste, a pogotovo bengalski loris se aktivno hvataju radi prodaje kao egzotični ljubimci.
Budući da su lorisi spore životinje ljudi ih veoma lako mogu uhvatiti, pogotovo tokom dana dok spavaju na drveću. Imaju žlezdu na laktu preko čijeg sekreta jedinke komuniciraju. Međutim, bitna je činjenica da taj sekret često kod ljudi izaziva anafilatički šok. Kada se loris uplaši žlezde aktivno luče sekret i životinje ga prenose na lice i vrat podizanjem ruku i lizanjem. Tako sekret dospeva i do usta životinje pa se ujedom može ubaciti u krv predatora. U ovom slučaju to su ljudi. Da loris ne bi mogao da se odbrani na ovaj način, preprodavci im najpre vade zube što veoma često dovodi do infekcije i smrti životinja jer se odvija u nesterilnim uslovima.
One jedinke koje prežive postaju kućni ljubimci i bivaju prisiljene na dnevne aktivnosti, iako su noćne životinje. Veoma poznata stvar je golicanje lorisa, koje izgleda neodoljivo. Ono što vlasnici ne znaju dok maze svog ljubimca jeste da on podiže ruke kako bi preneo svoj otrov do lica i kako bi se odbranio, jer je uplašen.
