Više od godinu dana korona virus je tema ne samo medijskih sadržaja, već i većine razgovora među ljudima. Nošenje zaštitne maske, držanje fizičke distance od dva metra i pridržavanje svih drugih higijenskih propisa i dalje su od izuzetne važnosti u borbi koju celo čovečanstvo vodi sa ovim virusom. Iako su neke zemlje počele postepeno da popuštaju mere koje sprečavaju ljude da se druže, ipak jedna preporuka je na snazi i dalje u celom svetu – održavajte fizičku distancu. Iz tog razloga proučimo zašto je ova mera toliko ključna u borbi protiv COVID-19 i koliko bi još mogla da potraje.
Pred kraj Prvog svetskog rata, svetom je počeo da se širi strašan grip. Virus odgovoran za tu bolest, koja je postala poznata kao Španski grip, zarazio je više od četvrtine svetske populacije.
Sa brojem smrti procenjenim na između 50 i 100 miliona ljudi, bila je to jedna od najsmrtonosnijih pandemija u istoriji čovečanstva. Jedna analiza intervencija sprovedenih u nekoliko gradova širom SAD-a tokom 1918. godine pokazala je da su oni koji su rano zabranili javna okupljanja, zatvorili pozorišta, škole i crkve, imali mnogo manji skok u stopi smrtnosti.
Malo više od 100 godina kasnije, svet se suočava sa još jednom pandemijom, ovaj put od drugačijeg virusa – korona virusa nazvanog SARS COV 2, poznatijeg kao COVID-19. Danas je globalna populacija veća za šest milijardi ljudi nego što je bila 1918. godine. Iako je COVID-19 u mnogim pogledima drugačiji od Španskog gripa – naročito po tome koga najviše pogađa – ovde se krije važna lekcija o tome kakvu razliku može da načini socijalno distanciranje.
Socijalno distanciranje šira je mera sa ciljem da se zaustavi ono mešanje ljudi koje omogućuje da se zaraza raširi čitavom populacijom. Mnoge zemlje širom sveta sada primenjuju različite mere u pokušaju da nametnu socijalno distanciranje kako bi usporili širenje Covida-19. One variraju od zabrane masovnih okupljanja, zatvaranja javnih prostora kao što su teretane, pabovi i klubovi, do zatvaranja škola i, na nekim mestima, potpune blokade tokom koje su ljudi primorani da ostaju kod kuće.
Zašto je socijalno distanciranje važna strategija?
Postoji dobar razlog zašto je socijalno distanciranje postalo toliko važna strategija u kontrolisanju pandemije COVID-19. Veruje se da u ranom stadijumu epidemije svaka osoba zaražena Covidom-19 prenese virus u proseku na još 2-3 osobe. Ovu zaraznost epidemiolozi mere uz pomoć nečega što se zove „broj reprodukcije”.
Period inkubacije – vreme od zaražavanja do pojave simptoma – pokazao se da je za Covid-19 oko pet dana, mada simptomi mogu da se pojave i za do 14 dana.
Ako ste zaraženi, a nastavite da se socijalizujete kao i obično, vrlo je verovatno da ćete preneti virus na između dva do tri prijatelja ili člana porodice, koji onda svaki može da zarazi novih 2-3 ljudi. Za mesec dana na ovaj način jedan slučaj može da dovede do 244 nova slučaja, a za dva meseca on skače na 59.604.
Već postoje neki dokazi da ostajanje kod kuće i držanje bezbedne udaljenosti na dva metra od drugih može da uspori širenje bolesti i zaustavi domino efekat.
Naravno, držanje podalje od prijatelja i rodbine nije lako. Ali socijalno distanciranje ne znači nužno prekidanje svih kontakata. Za razliku od 1918. godine, danas postoji pregršt načina da ljudi ostanu u kontaktu sa voljenima. Tehnologija nam je podarila društvene mreže, aplikacije za poruke i onlajn video pozive. Na taj način oni koje volimo ostaju bezbedni, što je na kraju vredno svega.
Kosovsko ministarstvo zdravlja usvojilo je vodič u cilju sprečavanja i suzbijanja COVID-19.
Promovišite i poštujte fizičku distancu
-Uvek se trudite da obezbedite fizičku distancu od 2 metra
Održavajte i podstičite higijenu ruku
– Koristite sapun i vodu kada perete ruke, ili ih dezinfikujte sa 60-70% alkoholnim sredstvom.
–Perite ruke u trajanju od najmanje 20 sekundi
– Izbegavajte da dodirujete oči, nos i usta prljavim rukama
Nosite i podstičite druge na nošenje maski/štitnika za lice
-Nošenje maski ili štitnika za lice (kada maske nedostaju) obavezno je u svim javnim i privatnim prostorijama.