ŠTA SE DEŠAVA SA BILJKAMA I ŽIVOTINJAMA TOKOM ZIME?
Zima je period mirovanja, u kome se smanjuje stopa metaboličke aktivnosti i kod biljaka i kod životinja. Skraćivanje dužine dana i niže temperature znak su biljkama da je prošlo još jedno godišnje doba, a životinjama da svoje aktivnosti prilagode nadolazećem zimskom vremenu.
Dolaskom hladnog vremena listopadne drvenaste vrste opadaju lišće kako se drveće ne bi osušilo zimi – pošto koren ne može da primi vodu iz smrznutog zemljišta. Takođe, zaustavlja se rast bočnih grana i možemo reći da je sve privremeno zaustavljeno tokom zime kod biljaka. Jednogodišnje zeljaste biljke završavaju svoj životni ciklus tokom jedne vegetacije i preživljavaju zimu u obliku semena, dok višegodišnje vrste mogu imati pupoljke zaštićene suvim lišćem, mlevenim rozetama i busenom direktno na tlu.
Životinje imaju i zimski period mirovanja, u kome se smanjuje stopa aktivnosti njihovog metabolizma. Tada imaju manju potrebu za hranom, što je odlična adaptacija na zimske uslove jer je hrana u okruženju obično nedostupna zimi. Hibernacija je uobičajena kod sisara, kao što su glodari (Rodentia), insektivori (Insectivora) i slepi miševi (Chioptera). Tokom hibernacije životinje se oslanjaju na svoje rezerve energije, koje su morale da stvore pre zimskih meseci. Mnoge životinje se periodično bude tokom ovog perioda – neke jednom nedeljno, a neke svakih nekoliko nedelja. Vodozemci i gmizavci su tokom zime smešteni na osamljenim mestima i takođe su u svojevrsnoj hibernaciji. Postoje primeri kao što je šumska žaba (Rana silvatica), koja može da preživi smrzavanje do 65% svojih telesnih tečnosti.
Samo mali broj životinja ostaje aktivan zimi: uglavnom sisari (vuk, ris, srna, jelen) i manji broj ptica koje su ostale na ovom području. Većina ptica izbegava zimu migrirajući u toplije krajeve. Zimsko hranjenje može pomoći pticama da pronađu (barem delimično) dovoljne količine hrane, uveliko povećavajući njihove šanse da prežive tokom hladnih zimskih meseci.
