STVARI KOJE NISTE ZNALI O RABARBARI
Iako je postala popularna tek poslednjih godina, upotreba rabarbare ima dugu istoriju.
Koren rabarbare je korišćen u staroj kineskoj medicini
Mnogo pre nego što je postala kulinarsko čudo, verovalo se da koren rabarbare pomažu kod varenja. Zbog sposobnosti da pomaže kod pražnjenja creva, korenje je gajeno još 2.700 godina pre nove ere, što je naravno to je navelo ljude da veruju da rabarbara leči razne stomačne bolesti. Dok su naučna istraživanja o rabarbari počela relativno skoro, verovanje opstaje vekovima i živi u raznim pričama o čudotvornim lekovima spravljanim za careve i kraljeve, i proširilo se širom Evrope.
Listovi su lepi, ali otrovni
U velikim dozama, jedenje listova u obliku slonovog uha moglo bi da vam zatvori grlo. Listovi sadrže visok nivo oksalne kiseline; koja se koristi za mastilo, sredstvo za uklanjanje mrlja i lak za metal. Zato ih odrežite i fokusirajte se na prelepu stabljiku.
Rabarbara je povrće
Mnogo voća i povrća je zamenilo kategorije, ali na rabarbaru se uglavnom nije ni obraćalo mnogo pažnje. Ako ste je ikada probali mimo pite, znate da ona nije ni približno slatka, zbog čega se – iako je povrće – najčešće kuva sa mnogo šećera i tretira kao voće. Od nje može da se napravi kompot, džem, ali može da se posluži i kao neočekivani prilog uz meso.
Rabarbara ima posebno mesto u srcima stanovnika Aljaske
Ako se pravilno tretira, rabarbara može da raste svake godine, decenijama.
Rabarbara se uzgaja u većem delu severnog dela Sjedinjenih Država od Mejna do Oregona, ali posebno mesto ima u srcima stanovnika Aljaske. Rabarbara dobro opstaje u hladnijim predelima, a Aljaska ima svega nekoliko dugih dana letnjeg sunca koje taman pomogne da rabarbara naraste metar i po, nekad čak i više.
Početkom XX veka Henri Klark sa Skagveja na Aljasci bio je poznat kao kralj rabarbare. Njegov rod obezbedio je vitamine i vlakna tokom zlatne groznice u Klondajku kada je stanovništvo imali malo drugih opcija kada je reč o svežim proizvodima. A “potomci” Klarkove rabarbare i dalje rastu na mestu gde se nekada nalazila njegova farma. – EJPRIL FULTON
