SVETSKI DAN KNJIGE I AUTORSKIH PRAVA
Svake godine se 23. Aprila obeležava Svetski Dan knjige i autorskih prava. Na generalnoj konferenciji UNESKO-a, održanoj u Parizu 1995. godine, doneta je odluka da se ovaj Dan obeležava širom sveta. U cilju da se osvesti što veći broj ljudi o značaju knjige, kulture čitanja, kao i sagledavanje knjige kao svevremenske vrednosti, Unesko je pokrenuo mrežu izdavača, biblioteka, knjižara, pisaca i ostalih stručnjaka iz oblasti kulture da se utvrdi Svetski Dan knjige i autorskih prava.
Za nastanak knjige, vezuje se i nastanak prvih pisama. Prve biblioteke su najpre bile sačinjenje od izdanja u vidu glinenih ploča koje su bile napisane uz pomoć klinastog pisma. Nekada je pristup ovim riznicama kulture bio privilegija samo određenih slojeva društva. Tek kasnije su sadržaji biblioteka postali dostupni širim društvenim masama. Neke od najpoznatijih biblioteka koje su zaslužne za širenje kulturnih vrednosti, mudrosti, pismenosti i uopšte izvora spoznaje sveta, bile su:
– Aleksandrijska biblioteka
– Asurbanipalova biblioteka
– Pergamska biblioteka
– Biblioteka Trajanovog foruma
– Vila papirusa
– Celzijusova biblioteka
– Kuća mudrosti
– Carigradska biblioteka
Čitanje je čin sa kojim se srećemo još od najranijeg uzrasta. Počev od knjiga za decu gde najlepšim pričama odrasli uspavljuju mališane, preko priča, bajki, basni, pesama uz koje rastemo, prve reči i korake činimo uz knjigu. Sa polaskom u vrtić i školu, susrećemo se različitim svetovima, novim mudrostima i znanjima upravo kroz knjigu. Dosežemo do sveta odraslih učeći iz knjige kroz igru, maštu, gradimo različite svetove, studiramo, u slobodno vreme se uz dobru knjigu opuštamo. Dobijamo knjige, poklanjamo knjige, radujemo se knjigama.
Čitanjem učimo nešto novo, razmišljamo, razvijamo um, bogatimo vokabular, održavamo um britkim. Zahvaljujući čitanjem lepše se izražavamo, dobijamo inspiraciju za razvijanje sopstvene kreativnosti, dolazimo u susret sa novim i nepoznatim, bivamo široko opšte informisani, idemo u korak sa vremenom.
Naučnici sa Yalea su prikazom rezultata svog istraživanja utvrdili da osobe koje čitaju žive duže od onih koji ne čitaju. Naime, u poređenju sa osobama koje ne čitaju, osobe koje čitaju u proseku žive dve godine duže. Precizni mehanizmi kojim se povezuje čitanje i duži život nisu istaknuti, a ono što je utvrđeno je da čitanje ima pozitivan uticaj na razvoj kognitivnih funkcija.
