SVI SU PRIČALI O KLONIRANOJ OVCI DOLI

U julu 1996. godine svet je šokirala vest o prvom uspešno kloniranom sisaru. Kod nekih je to probudilo nade, a kod drugih strahove. Šta se od svega obistinilo i koji su najveći doprinosi ovce Doli nauci?

Obično odmereni nedeljnik “Špigel” mnoge je 1996. godine iznenadio vešću na naslovnoj strani o prvom kloniranom odraslom sisaru, ovci Doli, pored koje su marširali klonirani likovi Adolfa Hitlera, Alberta Ajnštajna i Klaudije Šifer. Nad montažom se nalazio naslov: “Greh”.

Ta naslovna strana dobro ilustruje kakve reakcije je tada izazvala vest o tome da se “čovek igra Boga”.

Mnogi naučnici dugo su smatrali da je vest o kloniranju “novinarka patka”. “Ja na verujem da se iz ćelija može klonirati embrion”, izjavio je ubrzo nakon otkrića o egzistenciji klonirane ovce nemački imunolog i genetičar Klaus Rajevski. On je na jednom kongresu izneo tezu da se radi o “zabludi u laboratoriji”. Međutim, nedugo nakon toga, pokazalo se da je zapravo taj nemački naučnik u zabludi.

Danas, gotovo 26 godina kasnije, o Doli se i u naučnim krugovima raspravlja mnogo trezvenije. Na Institutu Roslin pri Univerzitetu u Edinburgu, gde je Doli i nastala, odavno se više ne obavljaju eksperimenti sa kloniranjem.

Direktor instituta Brus Vajtlou smatra da je Doli učinila mnogo za širenja saznanja o biološkim dostignućima. “Doli je biologiju dovela za trpezarijske stolove, ljudi su o njoj razgovarali za doručkom ili u javnom prevozu. Biologija je bila svuda. Mislim da je to najveća zasluga ovce Doli”, kaže Vajtlou posmatrajući iz današnje perspektive.

Naučna težina tog otkrića nije ležala toliko u kloniranju, to jest stvaranju genetski identične kopije jedne jedinke. Više se radilo o dokazivanju da ćelije koje već imaju određenu funkciju u organizmu mogu da se pretvore u matične ćelije čija uloga još nije bila definisana.”Ideja o tome da jedna ćelija može da se reprogramira je jedna od ideja vodilja čitave naučne grane proučavanja matičnih ćelija”, kaže Vajtlou. Do tada se smatralo da se ćelije mogu dalje razvijati samo ako se radio o embrionalnim ćelijama.

Nema kloniranja ljudi

Strahovanja da će to otkriće podstaći masovno kloniranje ljudi nisu se obistinila. Ipak, Vajtlou smatra da je ta rasprava bila važna kako bi se unutar nauke definisali neki standardi. Endrju Kičener iz Nacionalnog muzeja u Edinburgu, gde je izložena preparirana Doli, ne veruje da će uopšte doći do kloniranja čoveka. “Tako nešto jednostavno nema praktičnu svrhu. Osim toga, kloniranje ljudskih bića svuda u svetu je iz etičkih razloga je zabranjeno. Ja ne mogu ni da zamislim da bi to moglo da se promeni”, kaže Kičener.

To međutim ne znači da se ne klonira – posebno u komercijalnom sektoru, kod životinja sa specijalnim odlikama, poput konja za trke. Neki žele da kloniraju voljenog psa i za to su spremni da plate i do 50.000 dolara.

Naučno (i komercijalno) gledano, od kloniranja je zanimljivija metoda molekularnih makaza kojom je moguće promeniti gen ćelije i tako povećati otpornost prema nekim bolestima. Na Institutu Roslin u Edinburgu radi se na genetski modifikovanim svinjama koje su otporne na neke bolesti. Slična metoda mogla bi da se koristi i kod ljudi u lečenju nekih neizlečivih bolesti, poput AIDS-a ili nekih oblika raka.