TINEJDŽERI I TAJNE: ŠTA SU RAZUMNE GRANICE PRIVATNOSTI

                                  TINEJDŽERI I TAJNE: ŠTA SU RAZUMNE GRANICE PRIVATNOSTI

Uvek je bilo teško biti tinejdžer. Za današnje tinejdžere, to je još teže. Na društvenim mrežama tinejdžeri žive svoje živote onlajn kako bi svi mogli da ih vide – prijatelji i porodica, kao i njihovi neprijatelji i nasilnici. Prečesto, kada se pojave problemi, tinejdžeri drže sve u sebi umesto da potraže pomoć. Misle da ih niko ne može razumeti. Osećaju se usamljeno, izolovano, a ponekad i napušteno. Čini im se kao da nemaju sa kim da razgovaraju, naročito onda kada donesu pogrešnu odluku ili urade pogrešnu stvar.

Potreba za privatnošću je normalna i treba je podsticati u razumnim granicama. Međutim, postoje situacije kada tinejdžeri možda ne žele da podele svoju privatnost jer se plaše reakcije svojih roditelja. Neki tinejdžeri će otvoreno razgovarati sa roditeljima o događaju koji ih zabrinjava ili svom pogrešnom ponašanju i nervozi  koju osećaju. Ako želite da tinejdžer deli tajne sa vama, potrudite se da eliminišete osudu iz vašeg odgovora.

Iako je tajnovitost normalna, nije lako ni roditeljima ni tinejdžerima. Tinejdžeri će praviti greške, deliti premalo informacija sa odraslima koji mogu da im pomognu ili dati previše informacija roditeljima i nastavnicima, i svakom prijatelju na Fejsbuku. Dopuštanje ovih grešaka i razgovor o njima nakon toga, je iskustvo koje će dovesti do zrelog odnosa između vas i vašeg tinejdžera. I roditelji i tinejdžeri moraju zajedno da naprave mnoge greške kako bi mogli pojedinačno i zajedno da rastu. Većina tinejdžera treba da čuva tajne od svojih roditelja jer je to zdrav korak u razvoju njihovog osećaja identiteta. Krijući informacije od svojih roditelja, počinju da shvataju ko su oni sami i šta im je važno.

Da mogu, tinejdžeri bi nam rekli nešto ovako:

• Kada nas pitate kako nam je prošao dan, zaista ne možemo da odgovorimo jer naš dan još nije gotov, a nismo sigurni kako bismo ga sumirali. Nije da smo nepristojni ili bezobrazni. Samo još uvek nemamo konačan odgovor. Imajte to na umu i nemojte se ljutiti na nas kada na vaše pitanje odgovorimo sa “dobro”.
• Molim vas prestanite da pričate o tome kako tinejdžeri misle samo na sebe, kao I da naši mozgovi još nisu u potpunosti razvijeni. Iako je to možda istina, užasan je osećaj znati da smo pomalo nesređeni. Već se dovoljno borimo. Bolno smo svesni činjenice da još nismo potpuno zreli.
• Možete biti zadovoljni čak i ako vam se čini da smo pomalo uznemireni. Ne želimo da budemo odgovorni za raspoloženje naših roditelja. Dozvolite nam da imamo sopstvena osećanja, a da ih ne glumimo. Bićemo dobro. Samo nam treba malo vremena. Nije nam namera da vas uznemiravamo.
• Pokažite nam da je odrastanje dobra stvar, uživajući u vašim životima. Moramo da vas vidimo kako radite stvari u kojima uživate, pored toga što ste roditelji. Nemojte se u potpunosti fokusirati na to da budete roditelji. Gledamo vas i želimo da vidimo da starenje može biti radosno.
• Znamo da ne želite da budemo uznemireni. Bez obzira na to, mi ćemo biti uznemireni. Ponekad čak želimo da se utopimo u svoja negativna osećanja. Zato, molimo vas, ne pokušavajte da nam sve popravite. Ne samo da ne želimo nužno da se stvari poprave, već moramo i da naučimo da sami rešavamo probleme. Kako ćemo drugačije naučiti da se odlučno i sigurno suočimo sa svetom i problemima? Ponekad, mama i tata, manje je više. Ipak hvala vam. Znamo da imate dobre namere.
• Molim vas, nemojte da se osećamo kao da je loša ocena smak sveta. Ponekad ćemo dobiti manje od najviših ocena i nije nam od pomoći osećanje da je to smak sveta. Moramo da se naviknemo na naše nastavnike i njihove posebne vrste testova.
• Svima nam je potrebno da budemo sami. Molim vas, nemojte paničiti ako odvojimo malo vremena da ostanemo sami sa sobom i da smanjimo pritisak i opustimo se. To ne znači da smo malodušni i/ili da postajemo društveno izolovani. Mama i tata, primetili smo da je i vama, odraslima potrebno da se osamite.

• Potrudite se da nas ne tretirate kao svoje omiljeno dete. Ovo nam ne pomaže u našim odnosima sa braćom i sestrama. To čini da se osećamo krivim, a naša braća i sestre nam zameraju. Pokušajte da se usredsredite na različite snage i složenost svake od naših ličnosti. Raznovrsnost je dobra. Favorizovanje nije.
• Molim vas, nemojte biti toliko emotivni kada vam pričamo o našim brigama. To nas samo plaši i čini da se osećamo kao da je problem veći, nego što smo u početku mislili. Znamo da brinete, ali ostanite smireni.