TVORAC CHATGPT-A SMATRA DA AI TREBA DA SE REGULIŠE

ChatGPT je tehnologija o kojoj svi pričaju. Stoga ne čudi što je nedavno časopis TIME objavio intervju sa šeficom ovog projekta Mirom Murati. U nastavku vas pozivamo da pročitate ceo članak objavljen na https://time.com/.

Mira Murati nekako može da iskreno razgovara o opasnostima veštačke inteligencije, a da učini da se osećate kao da će sve biti u redu. Murati je glavni tehnološki direktor OpenAI-a, i predvodi timove koji stoje iza DALL-E-a, koji koristi AI za generisanje umetničkih dela na osnovu zadate komande, kao i ChatGPT-a, neverovatno popularnog AI chatbot-a koji je u stanju da odgovori na složena pitanja sa veštinama koje jezivo podsećaju na ljudske.

ChatGPT je zaokupio maštu javnosti nakon njegovog puštanja u rad krajem novembra. Iako je u nekim školama zabranjen, Microsoft je najavio ulaganje od 10 milijardi dolara u kompaniju, a Gugl je izbacio „code red“, zbog zabrinutosti da bi ova tehnologija mogla da ugrozi njihov pretraživač. „Kao i kod drugih revolucija kroz koje smo prošli, biće novih radnih mesta, dok će neka radna mesta biti ugašena…” Murati je rekla Trevoru Noi prošle jeseni u vezi sa uticajem veštačke inteligencije, i dodala „ali ja sam optimistična.”

Prema podacima Google Trends-a, tokom većeg dela januara, reč ChatGPT je nadmašila Bitcoin po broju najčešćih upita za pretraživanje. Sva ta pažnja znači da ovaj privatni startap sa sedištem u San Francisku – sa 375 zaposlenih i malim prihodima – sada ima procenjenu vrednost od oko 30 milijardi dolara. Murati je za TIME govorila o najvećoj slabosti ChatGPT-a, neiskorišćenom potencijalu softvera, kao i zašto je došlo vreme da se krene u regulisanje veštačke inteligencije.

Pre svega, želim da čestitam vama i vašem timu povodom nedavnih vesti da je ChatGPT dobio prolaznu ocenu na ispitu za izdavanje licence za zdravstvene radnike u SAD, MBA ispitu Wharton poslovne škole, kao i na četiri najvažnija ispita na pravnom fakultetu. Da li se osećate kao da imate brilijantno dete?
Nismo očekivali ovakav nivo uzbuđenja zbog predstavljanja našeg deteta svetu. Mi smo, u stvari, čak imali neku strepnju oko objavljivanja. Radoznala sam da vidim oblasti u kojima će početi da stvara korist za ljude, a ne samo novine i čistu radoznalost.

Pitao sam ChatGPT koje pitanje da vam postavim. Evo šta je pisalo: „Koja su neka od ograničenja ili izazova na koje ste naišli dok ste radili sa ChatGPT-om i kako ste ih prevazišli?”
To je dobro pitanje. ChatGPT je u suštini veliki konverzacijski model – velika neuronska mreža koja je naučena da predvidi sledeću reč – i izazovi koje sobom nosi su slični izazovima koje vidimo kod osnovnih velikih jezičkih modela: može da izmišlja činjenice.

I to veoma samouvereno!
Da. Ovo je zapravo suštinski izazov. Izabrali smo dijalog naročito zato što je dijalog način interakcije sa modelom i davanja povratne informacije. Ukoliko smatramo da je odgovor modela netačan, možemo reći: „Da li si siguran? Mislim da u stvari…” I tada model ima priliku da ide napred-nazad sa vama, slično kao što bismo razgovarali sa drugim ljudskim bićem.

Prave revolucionarne tehnologije rešavaju neki problem. Koji problem rešava ChatGPT?
Trenutno je u fazi analize istraživanja, tako da ne želim da govorim sa velikim uverenjem o tome koje probleme rešava. Ali mislim da možemo da vidimo da ima potencijal da zaista revolucioniše način na koji učimo. Ljudi su u učionicama od, recimo, 30 ljudi. Svi oni imaju različito poreklo, načine učenja i svi dobijaju u osnovi isti plan nastave. Sa alatkama kao što je ChatGPT, možete beskrajno razgovarati sa modelom kako biste razumeli neki koncept na način koji je prilagođen vašem nivou razumevanja. Ima ogroman potencijal da nam pomogne u personalizovanom obrazovanju.

Ali neke škole zabranjuju ChatGPT. Da li vas ovo iznenađuje?
Kada razvijamo ove tehnologije, mi zaista težimo opštoj inteligenciji, opštim sposobnostima sa visokom pouzdanošću – i to na bezbedan način. Ali kada ovo učinite dostupnim što je moguće većem broju ljudi sa različitim obrazovanjem i koji su stručni u različitim oblastima, definitivno ćete se iznenaditi svim stvarima koje oni rade sa tehnologijom, kako sa pozitivnog tako i sa negativnog aspekta.

Sve veći broj vodećih imena u ovoj oblasti upozorava na opasnosti od veštačke inteligencije. Imate li bilo kakve sumnje u vezi sa tehnologijom?
Ovo je jedinstven trenutak u vremenu kada imamo mogućnost da utičemo na kako ona oblikuje društvo. I to ide u oba smera: tehnologija oblikuje nas i mi oblikujemo tehnologiju. Postoji mnogo teških problema koje treba razrešiti. Kako naterati model da uradi ono što želite i kako da obezbedite da bude usklađen sa ljudskom namerom i konačno u službi čovečanstva? Takođe postoji gomila pitanja u vezi sa društvenim uticajem, a postoji i mnogo etičkih i filozofskih pitanja koja treba da uzmemo u obzir. A važno je i da u to uključimo različite glasove, poput filozofa, naučnika iz oblasti društvenih nauka, umetnika i ljudi iz humanističkih nauka.

Koje je ključno etičko ili filozofsko pitanje koje tek treba da razrešimo?
[AI] se može zloupotrebiti, ili je mogu koristiti loši glumci. A tu su i pitanja o tome kako upravljati upotrebom ove tehnologije na globalnom nivou. Kako upravljati upotrebom veštačke inteligencije na način koji je u skladu sa ljudskim vrednostima?

Da li mislite da ova pitanja treba prepustiti kompanijama poput vaše ili bi vlade trebalo da se uključe u kreiranje propisa?
Za OpenAI i kompanije poput naše važno je da se ovo uvede u svest građana na način koji je kontrolisan i odgovoran. Ali mi smo mala grupa ljudi i potrebno nam je mnogo više ulaznih informacija u ovom sistemu i mnogo više doprinosa koji prevazilaze tehnologije – definitivno regulatori i vlade i svi ostali.

Uvek postoji strah da učešće vlade može usporiti inovacije. Ne mislite li da je prerano da se uključe kreatori politike i regulatori?
Nije prerano. Veoma je važno da svi počnu da se uključuju, s obzirom na uticaj koji će ove tehnologije imati u budućnosti.