UPOZNAJMO NARVALA – JEDNOG OD NAJČUDNIJIH STANOVNIKA MORSKIH DUBINA
Narval, zajedno sa belugom, čini porodicu belih kitova. Uglavnom, živi na Arktiku i retko kada ga ljudi sreću na drugim mestima. Bez kljove, narval je dug u proseku četiri do pet metara. Mužjaci dostižu težinu od 1,5 tona, dok su ženke teške nešto manje od tone. Ovaj jednorogi kit, zbog svog izgleda, često se naziva i “morskim jednorogom”.
Uglavnom su svetlo smeđi ili beli, a glava i potiljak su gotovo crni. Na bočnim stranama, ovi kitovi imaju sive i crne pege. Najupadljivije obeležje jeste kljova, koju imaju uglavnom samo mužjaci. Ona može narasti i do tri metara, a teška je između osam i deset kilograma. Razvija se od levog sekutića gornje čeljusti i raste kroz gornju usnu. Retko, dešava se da i kod ženki naraste kljova, nekad čak i dve. Neretko, narvali slome svoju kljovu, a druga tom prilikom ne izrasta. Narvali se spominju još u Srednjem veku, a tada su lovljeni, te su njihove kljove davane kraljevima, kao “pravi rog jednoroga”.
Zašto narval ima kljove?
Veoma dugo, ljudi su pokušavali da odgovore na ovo pitanje, a postojalo je nekoliko pretpostavki. Uz to da im rog služi za razbijanje leda prilikom izranjanja, za lov, pa preko istraživačke funkcije pretraživanja morskog dna. Danas, preovladavaju dve teorije: kljova je ili sredstvo utvrđivanja dominacije ili čulni organ. Druga pretpostavka proizilazi iz istraživanja kojima je pokazano da jedan rog ima preko 10 miliona nervnih završetaka, uz pomoć kojih, narval najverovatnije oseća temperaturu vode i visinu pritiska, ali i koncentraciju soli, te količinu ribe koje lovi. Najčešće, narvale možete sresti u fjordovima oko Grenlada, kanadskom Arktiku, a ređe, pojavljuju se i oko Aljaske. U poslednjih 200 godina, u Evropi je viđeno 20 narvala, kod obala Islanda i Norveške, gde se ponekad nasukaju. Uz ribu, narvali se hrane glavonošcima i rakovima. Ukoliko se pojave u istim vodama za lov, narvali i beluge izbegavaju sukobe, pa narvali tom prilikom popuštaju i odlaze u dubinu u potrazi za hranom.
Ugroženost vrste
Uz čoveka, najveći prirodni neprijatelj narvala su orke, koje ih prilikom lova, teraju na obalu. Smatra se da gernalndski morski psi ne love narvale, nego se hrane isključivo njihovim leševima. Zanimljivo je da narvali, usled stresa i straha kako od brodova i ljudi ili kada ih orka juri, zapadaju u stanje nepokretnosti i tonu. Narval pliva uz led ili otvorenu vodu, a koru leda, kako bi uzeo vazduh, led razbija udarcem čela. Događa se da, ukoliko se površina mora naglo zaledi, narvali odu u zaliv ili fjord gde ostanu zaglavljeni. Na kraju, umiru od iscrpljenosti ili ih ulove Eskimi. Narval se smatra skoro ugroženom vrstom. Povećana ranjivost vrste posledica je odanosti istim obalnim područjima, gde se narvali vraćaju svakog leta.
