VLADIMIR BOŠKOVIC: VOLONTIRANJE ME JE UČINILO ODLUČNIJIM I HUMANIJIM

VLADIMIR BOŠKOVIC: VOLONTIRANJE ME JE UČINILO ODLUČNIJIM I HUMANIJIM

Vladimir Bošković iz Severne Mitrovice već petu godinu volontira u Udruženju za zaštitu životinja “Šapa”. Osim po volontiranju, ovaj dvadesetogodišnji Mitrovčanin poznat je i po svojoj svestranosti. Pored studiranja, angažovan je i u gradskoj biblioteci „Vuk Karadžić“ i radi u prodavnici za kućne ljubimce, ali posao fizioterapeuta koji obavlja, ne ostavlja po strani. Voli da čita i posebno voli da provodi vreme sa svojim ljubimcima.

Dobrovoljni rad “Šapa”

Za Šapu je čuo 2017. godine, odnosno kada je formirano udruženje, nakon serije ubistava pasa lutalica vatrenim oružjem, koja su se dogodila na području Mitrovice. On je vrlo spontano postao deo ove priče, kaže Vladimir za 4You Magazin. Ovaj mladić, sugrađanima poznatiji kao Bole, prvo je udomio psa lutalicu, a zatim se javio članovima udruženja oko nekih drugih pasa i tako je sve počelo. Kasnije se upoznao sa članovima Šape, koji su obični građani, sprijateljio se sa njima i ne sluteći da je postao dobrovoljac. “Svi imamo različite interese u životu i ne možemo da volimo ili biramo iste stvari. Odabrao sam da obavljam posao volontera kako bih pomogao napuštenim životinjama”, rekao je on.

Volonter od svoje 17 godine

Iako je čitavog života bio okružen životinjama, tek nakon što je počeo da volontira shvatio je koliko je to ozbiljno pitanje. “I dan-danas učestvujem, onoliko koliko mi obaveze i dužnosti dozvoljavaju, u akcijama hranjenja napuštenih životinja, sterilizacije, čišćenja od vaši i buva, lečenja pasa od bolesti i povreda”, kaže Vladimir. Inače, započeo je posao volontera sa 17 godina i tokom tog vremena napominje da je, nažalost, bio svedok okrutnosti ljudi prema životinjama lutalicama, koja seže do njihovog namernog trovanja. Ipak, dodaje da su svojim radom on i drugi volonteri uspeli da pomognu i spasu živote mnogih od ovih životinja.

Nedovoljno se radi na promovisanju volonterskog rada

Jedan od najistaknutijih problema u vezi sa volontiranjem danas je to što nema dovoljno zalaganja u njegovoj promociji, kaže Vladimir. On smatra da bi ova situacija trebalo da se promeni, jer trenutno mladi nemaju priliku da razumeju šta znači volonterski rad i kako mogu da doprinesu tome. Ali, što je još važnije, mladi ljudi ne shvataju koliko je volontiranje korisno za njihovu dobrobit i život.

Volontiranje oplemenjuje

Što se tiče lične koristi, Vladimir kaže da volontiranje pomaže u razvoju ličnosti posebno među tinejdžerima, jer im pomaže da brže sazrevaju. Prema njegovim rečima, upravo dobrovoljni rad ga je učinio odlučnijim i na neki način oplemenio. Ovo je važno jer se u ovom dobu digitalizacije čini kao da se mladi ljudi sve više fokusiraju na tehnologiju i shodno tome, čini se da je to ugasilo tu iskru saosećanja prema patnji drugih. Stoga Bole svima preporučuje volontiranje. On je takođe naglasio da postoje mnoge oblasti u kojima postoji potreba za volonterima počev od zaštite napuštenih životinja, pomoći deci sa smetnjama u razvoju, do rada sa starima.

Vladimir je udomio dva psa lutalica, koje je pronašao dok su bili štenci. Prvog je udomio 2017. godine, a drugog 2019. Od prošle godine, mačka je pridodata njegovoj porodici.  Kada je Vladimir pronašao ovu mačku u šumi, ona je bila teška samo 350 grama i plan je bio da joj nađe dom. Međutim, kako kaže, ova mačka je ušla u njegovo srce i porodicu, pa je tako postala “deo tima”.

PROLEĆE SE BUDI I SA JEDNIM CVETOM, ZAHVALJUJUĆI NEUMORNIM PČELAMA

Energična, vesela, strastvena prema prirodi i biciklizmu. Ovo su samo neki od epiteta koje svako ko poznaje gospođu Artu Ibiši-Citaku iz Mitrovice koristi da bi je opisao. Ipak, ono što Artu najviše izdvaja jeste njena istrajnost da doprinese zaštiti prirode. Ova njena istrajnost najbolje se uočava kad god izađe u prirodu, jer će se uvek truditi da smeće koje su drugi ostavili na pogrešnom mestu sakupi. Ali, njena posvećenost se tu ne završava, jer učestvuje i organizovala je bezbroj akcija za dobrobit svih stanovnika Mitrovice.

Ko vas najviše inspiriše ili ima najveći uticaj da se bavite volonterskim radom?

Inspiraciju sam prvo dobila od svojih pokojnih roditelja, koji su oduvek usađivali osećaj ljubavi i mira u moju dušu. Tokom školovanja trudila sam se da budem odgovorna za obaveze koje sam imala. Srećom, čak i na radnom mestu sam imala priliku da učim i steknem nova znanja i različite veštine. Živim po motu da je život svakodnevni proces učenja. Kao što je Henri Ford rekao: “Svako ko prestane da uči je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina. Svako ko nastavi da uči ostaje mlad. Najveća stvar u životu je održati svoj um mladim.”

Na koje ste dostignuće najviše ponosni?

Put do ponosa postignutim uspesima nikome nije lak. Kao neformalna volonterska grupa “Mitrovački Ekolozi” možemo reći da smo ponosni što uprkos izazovima i teškoćama nikada ne odustajemo. Odlučni smo da nastavimo sa radom i verujemo da mala dela sa dobrim namerama pozitivno utiču na naše društvo, a raduje nas činjenica da u svakoj aktivnosti koju organizujemo imamo građane koji se dobrovoljno pridružuju našim inicijativama..

Koliko vremena provodite u volontiranju?

Kao grupa, mi redovno nastojimo da svake subote ujutru najmanje 2 sata svog volonterskog vremena posvetimo čišćenju, zagovaranju i sadnji sadnica u raznim delovima grada. Svaki od aktivista je tokom nedelje angažovan na poslovima i porodičnim obavezama, ali nas želja da delujemo kao aktivni građanin gura da ovo dragoceno vreme posvetimo zajedničkom volonterskom radu. Naše inicijative obuhvataju i akcije hranjenja pasa lutalica, pravljenja murala u različitim prostorima, a mi smo uradili veoma dobar posao u podizanju svesti građana zalažući se za ovu stvar i zaštitu životne sredine..

Šta vas motiviše da volontirate?

Volontiranje čini da se osećam dobro :). Ako se svako od nas dobro oseća na otvorenom i u zelenilu, zašto ne bi bila zaštitnica onih prostora u kojima provodimo prijatno vreme.

Koliko je obeshrabrujuće kada ljudi ne cene vaš volonterski rad?

Često čujem komentar: Ne pokušavajte jer proleće se ne budi sa jednim cvetom!!! Ja sam antiteza ove izjave, jer verujem da DA, i proleće se budi sa jednim cvetom, zahvaljujući neumornim pčelama koje rade sav taj posao i smatram da je svaki član “Mitrovačkih Ekologa” neumorna pčela. Svaki građanin treba da bude policajac, za dobro i zaštitu životne sredine u kojoj živimo! Ovom prilikom bih pozvala institucije da počnu ozbiljno da kažnjavaju lica koja zagađuju životnu sredinu.

Koliko ste uspeli da utičete na svoju decu da cene volonterski rad?

Kao roditelj smatram da imamo veliku odgovornost u obrazovanju novih generacija. Moramo da se pobrinemo da buduće generacije budu vođene našim primerom, ostavljajući tako u nasleđe dobre gestove. Moramo da postanemo uzor našoj deci jer deca kopiraju-ponavljaju ono što vide kod roditelja, a ne ono što vam roditelji govore!!!

Kako se motivišete da nastavite da se bavite volonterskim radom?

Mi smo stvorenja navike: budimo se, idemo na posao i zaspimo. Trudimo se da ispunimo očekivanja drugih ostavljajući svoje strasti po strani. Zato sam usvojila neke dnevne navike koje me motivišu i smatram da je to prioritet. Da bismo postigli ciljeve, moramo da izađemo iz naše zone udobnosti i da se ne plašimo da budemo drugačiji od drugih.

Šta vam najviše smeta?

Nasumično bacanje smeća!!

Šta vam se najviše dopada?

Zelenilo, priroda i čiste reke.

Šta treba i šta možemo učiniti da povećamo angažovanje mladih u volonterskom radu?

Adekvatni programi za angažovanje mladih više su nego neophodni. Njihovo angažovanje u volonterskom radu trebalo bi da bude obavezno najmanje jednom godišnje. Takođe u slučaju delinkvenata, mislim da bi obavezan rad u zajednici u njihovom rodnom gradu bio od izuzetne koristi.

Koja je vaša poruka mladima?

Svet se menja dobrim i malim delima. Delujte, nemojte se samo nadati. Ne morate biti superheroj da biste činili dobra dela.