ZANIMLJIVOSTI O RUŽAMA!
Teško je prisetiti se cveta koji sa sobom nosi više glamura ili simbolike od ruže. Svi smo ih zadivljeno gledali, mirisali ih, oni romantičniji među muškarcima poklanjali su ih svojim lepšim polovinama, a ako bismo pokušali nešto da naučimo iz bezbrojnih filmova i serija, reklo bi se da nema greha koji se ne može iskupiti ogromnim buketom crvenih ruža ili prostorijom, ma kako velikom, groteskno ispunjenom ružama. Uprkos njenoj sveprisutnosti i odomaćenosti u našim životima, još uvek ima manje poznatih zanimljivih činjenica o ovoj kraljici cveća. Ovo su neke…
Ruža je visoko cenjena još od davnih vremena egipatskih faraona. Tvrdi se da je legendarna zavodnica Kleopatra, pred dolazak Marka Antonija, tada još uvek tek budućeg muža, naredila da se prijemna dvorana palate prekrije cvetovima ruže. Osim zbog lepote, ruža je gajena i zbog izvesnih svojstava ružine vode, korišćene u mističnim obredima.
Ruža se sa čuvanjem tajni prvi put dovodi u vezu kod starih Grka. U grčkoj mitologiji Afrodita je sinu Erosu poklonila ružu, a on je, kako bi obezbedio da se ne sazna za majčine avanture, tim istim cvetom podmitio Harpokrata, boga ćutanja.
Rimljani su, prilagođavajući grčku mitologiju sebi, prihvatili i ružu kao simbol tajnovitosti, pa su tavanice gozbenih dvorana često oslikavali ružama kao znak da stvari izrečene pod uticajem vina ne treba širiti kroz glasine, one su sub rosa dictum – izgovorene pod ružom.
Ruža je u zapadnoj Evropi status čuvara tajni zadržala i u srednjem veku, pa je sa tavanica prostorija gde su se donosile važne odluke često visila ruža kako bi prisutne podsetila da ne odaju tajne, a iz istog razloga je u katoličkim ispovedaonicama čest motiv upravo izrezbarena ruža.
SVE BOJE RUŽE
Ukratko, što se boje tiče, stvari stoje ovako: ruže postoje u svim bojama. Ili u skoro svim. Da budemo precizniji, u svim bojama osim u crnoj. Sad se preslišavate, zamišljate ruže u raznim bojama, pada vam na pamet i zelena ruža i čini vam se da to ne postoji, ali varate se – njene latice su toliko zelene da više liče na lišće. Možda ste negde videli i crnu ružu, ili pročitali da postoji, ali ne, to je samo ličilo na crnu ružu. Postoji zapravo veoma tamna crvena ruža, toliko tamna da je skoro crna, ali ipak se nazire crvenilo.
RUŽA U POLITICI
Skoro da bi bilo nepravedno da tako prepoznatljiv cvet nema svoje mesto u međunarodnoj politici, makar kao simbol države. Čak devet država, neke zvanično a neke nezvanično, ima ružu kao svoj cvetni symbol.
NAJVEĆA RUŽA
Nije lako elegantnu ružu zamisliti kao džina, ali i takve postoje. Najveći cvet ruže imao je prečnik od oko 83 centimetra, bio je ružičaste boje, a procvetao je u Kaliforniji.
Najveći žbun ruže nalazi se ponovo u SAD, ovog puta u Arizoni. Sadnica doneta iz Škotske 1885. godine izrasla je u diva sa stablom prečnika od oko 180 centimetara i sa krošnjom površine od oko 750 kvadratnih metara. Dokaz da je u pitanju ipak žbun a ne drvo jeste činjenica da je celokupna krošnja morala da bude poduprta veštačkom strukturom. U vreme cvetanja, ovaj žbun proizvede oko 200.000 cvetova.
NAJSTARIJA RUŽA
Smatra se da najstariji žbun ruže na svetu ima 1200 godina. Ruža o kojoj je reč nalazi se u u Nemačkoj, u gradu Hildeshajmu. Naime, ruža puzavica koja raste uza zid tamošnje katedrale pominje se prvi put 815. godine, i ako se zaista radi o jednoj istoj ruži, to je rekorder! Ova dama u godinama odavno je postala deo lokalne legende i meštani veruju da će grad napredovati dok god i ruža raste.
