ZAŠTO SE DODELJUJE NOBELOVA NAGRADA?
Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća. Po želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, ova nagrada je ustanovljena 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine i to iz oblasti hemije, književnosti, mira, fizike, psihologije i medicine. U periodu između 1915. i 2015. godine, Nobelova nagrada iz oblasti ekonomskih nauka je dodeljena 573 puta, a dobilo je 900 ljudi i organizacija. Ceremonija dodele Nobelove nagrade se održava u Stokholmu (Švedska) jednom godišnje, u svim do sada ustanovljenim kategorijama, izuzev ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir koja se održava u Oslu (Norveška). Svaki dobitnik ili laureat, prima zlatnu medalju, diplomu i izvesnu sumu novca koju određuje Nobelova fondacija. Nobelova nagrada se smatra najprestižnijom nagradom iz oblasti književnosti, medicine, fizike, hemije, mira i ekonomije.
Švedska kraljevska akademija nauka dodeljuje Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju i memorijalnu nagradu iz oblasti ekonomskih nauka, dok Nobelovo veće instituta Karolinska (Solna, Švedska) dodeljuje Nobelovu nagradu iz oblasti psihologije i medicine. Takođe, Švedska akademija dodeljuje i Nobelovu nagradu za književnost, a Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Norveški Nobelov komitet.
Ova nagrada se ne dodeljuje posthumno, međutim, ukoliko potencijalni dobitnik umre pre mogućnosti da primi nagradu, postoji šansa da se nagrada ipak dodeli. Iako se prosečan broj laureata Nobelove nagrade značajno povećao tokom 20. veka, nagradu ne može da deli više od tri dobitnika.
Alfred Nobel je rođen 21. oktobra 1833. godine u Stokholmu (Švedska), u porodici inženjera. Bio je hemičar, inženjer i pronalazač. Tokom 1894. godine, od kompanije Bofors je kupio mlin od gvožđa i čelika, kog je pretvorio u veliku fabriku za proizvodnju oružja. Takođe, Nobel je izumeo bezdimno gorivo, koje je bilo preteča mnogim bezdimnim vojnim eksplozivima, posebno britanskom bezdimnom prahu. Zbog svojih zahteva oko patenata, Nobel je na kraju bio uključen i u prekršajnu parnicu. Međutim, Nobel je stekao bogatstvo tokom života, zahvaljujući brojnim pronalascima (355 pronalazaka), od kojih je najpoznatiji dinamit.
Godine 1888. Nobel je bio preneražen, kada je u francuskim novinama pročitao sopstvenu umrlicu pod naslovom „Tvorac smrti je mrtav”. To je zapravo bio Alfredov brat Ludvig koji je već bio preminuo, tako da je za Alfredovu umrlicu još uvek bilo prerano. Međutim, ovaj članak je uznemirio Nobela i naterao ga da strahuje zbog načina na koji će biti upamćen. To ga je inspirisalo da promeni testament.
Tokom života Nobel je napisao nekoliko testamenata. Poslednji je napisao godinu dana pre svoje smrti. Na opšte iznenađenje, Nobelova poslednja želja je bila da se njegovo bogatstvo koristi u svrhu kreiranja nagrada za one koji doprinose velikom napretku čovečanstva iz oblasti fizike, hemije, psihologije, medicine, književnosti i mira. Nobel je donirao 94% svojih sredstava (31 milion švedskih kruna) za formiranje pet Nobelovih nagrada. Zbog skepticizma okoline, testament nije bio ispunjen sve do 26. aprila 1897. godine, kada ga je odobrilo zakonodavstvo Norveške. Izvršioci Nobelovog testamenta, Ragnar Sohlman i Rudolf Liljekvist, osnovali su Nobelovu fondaciju koja se brine o Nobelovom bogatstvu i organizuje dodelu nagrada.
Prema Nobelovoj želji, Norveški Nobelov komitet je zadužen za dodelu nagrade za mir.
