ŽIVIMO U DOBA OTPADA

U istoriji ljudskog roda imamo kameno doba, bronzano doba, parno doba, informatičko doba… Međutim, trenutno najsveprisutniji znak antropocena nije neki novi materijal koji menja pravila igre, već je to smeće. Oko proizvodnje đubreta se vrti način života modernog čoveka, to je motor globalne ekonomije.

Ljudi nisu sami po sebi rasipnička stvorenja. Kultura bacanja je bila nešto što smo morali da naučimo, i zaista, to je izbor u smislu životnog stila, koji se od sredine 20. veka pa nadalje plasirao kao dekadentna praksa nakon posleratne štednje. To je bila smišljena suprotnost u odnosu na filozofiju „napravi i popravi“. Jedna reklama iz šezdesetih godina veliča čuda novonastale polistirenske šolje: „Novo i veoma moderno! ’Čaša’ za zabavu u kojoj jednostavno uživate… i bacite je“.  Visi pored plastične vrećice iz osamdesetih, na kojoj su odštampani opisi mnogih prednosti u odnosu na papir. Ko je mogao da pretpostavi da će svet četiri decenije kasnije  trošiti više od miliona plastičnih kesa u minuti.Stvaranje otpada, dugo je bilo primarni zamajac rasta ekonomije.

U sferi robe široke potrošnje, mogućnost ponovne upotrebe I recikliranja podržavaju firme poput iFikita, onlajn globalne platforme za popravke koja objavljuje besplatne popravke i bavi se prodajom rezervnih delova i alata, poput odvijača za  rastavljanje iPhonea.  Francuska, koja je prva zemlja u Evropi koja je primenila Indeks popravljivosti, usvojen u januaru, zahteva od proizvođača da pruže jasne informacije o mogućnosti popravke pametnih telefona, laptopova, mašina za pranje veša, televizora i kosilica, i da svojim proizvodima daju ocene od 10.

iPhone 11 možda uključuje neke reciklirane elemente retke zemlje, ali je dobio ocenu popravljivosti 4,5 od 10.