ŽIVOT SE MOŽE RAZUMETI SAMO UNAZAD, ALI SE MORA ŽIVETI UNAPRED

Prošlog meseca u našem članku „Značaj kulturnog nasleđa i kome pripada?“ objasnili smo šta je kulturno nasleđe i šta ga kao takvo kvalifikuje. Međutim, ono o čemu nismo razgovarali je: Zašto je važno da ga sačuvamo? – Najbolji odgovor na ovo pitanje verovatno leži u rečima filozofa Sorena Kjerkegarda koji je rekao: „Život se može razumeti samo unazad, ali se mora živeti unapred.” Očigledno, ove reči nisu bile smišljene u vezi sa značajem kulturnog nasleđa ili njegovim očuvanjem. One, međutim, nose sa sobom određeni stepen univerzalne istine koja je veoma prikladna i primenljiva i u ovom slučaju, takođe.

Život se može razumeti samo unazad

Prvi deo Kjerkegardove izjave je verovatno najbolje objašnjenje zašto osećamo tu unutrašnju potrebu da zaštitimo svoju prošlost koja se izražava kroz različite elemente materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kroz njih učimo o sebi i drugima. Osim toga, proučavajući i analizirajući našu prošlost, možemo naučiti ponešto od naših prethodnika. Na primer, veoma smo navikli da kažemo da je određeni element našeg kulturnog nasleđa (tvrđava, crkva, džamija, planina, reka, igra, običaj itd.) naš ili njihov. Ipak, ono što često zaboravljamo jeste da su svi oni rezultat interakcije svih zajednica koje ovde žive zajedno vekovima. Samo bolje pogledajte sve sličnosti koje ovi elementi imaju i shvatićete da imamo toliko toga zajedničkog.

Izlet u našu prošlost

U stvari, najfascinantnija karakteristika svih elemenata kulturnog nasleđa su priče koje nam donose. Vekovima stara građevina nam govori ne samo da je neko tu živeo, već i kako je živeo, koje veštine je posedovao, kakva je umetnost i tako dalje. Drugim rečima, učimo o njima i njihovim iskustvima. Tako učimo o sebi. Sa ciljem da tokom sunčanog dana krajem avgusta saznam više o našoj kulturnoj baštini, moja kolegnica J.S. i ja smo krenuli na put da posetimo nekoliko mesta kulturnog nasleđa na Kosovu i naučimo nešto više o našoj prošlosti.

Arheološko nalazište Ulpijana

Prva lokacija koju smo posetili je arheološko nalazište Ulpijana, koje se nalazi samo nekoliko kilometara od centra Prištine. Kao i u slučaju slike Mona Lize o kojoj smo govorili u prethodnom broju, arheološki ostaci Ulpijane su jedinstveni. Istoričari su utvrdili da ovo naselje potiče od Ilira. Međutim, takođe je tačno da je tokom ovog perioda Rim već proširio svoju vlast na tom području. Ovo čini Ulpijanu rimskom jednako kao i ilirskom.

Nacionalni park Šara

Naša sledeća destinacija bio je Nacionalni park Šara. Put prolazi kroz region Gore, koji je naseljen jednom od najjedinstvenijih etničkih zajednica specifičnog identiteta na Kosovu. Kada stignemo do sela Brod, nalazimo tablu koja obaveštava sve posetioce da sada ulaze u ovaj prelepi nacionalni park. Zahvaljujući više od 1.500 vaskularnih biljnih vrsta, od kojih su 20% endemske i reliktne biljke Balkana, Šar planina svakako predstavlja jedno od najvažnijih zaštićenih područja centralnog Balkana.

Manastir Svetih Arhangela

Značaj Nacionalnog parka Šara dodatno naglašavaju mnoge kulturno-istorijske građevine koje se nalaze na ovom području. Jedna od njih je Manastir Svetih Arhangela iz 14. veka, koji se nalazi u prizrenskom kanjonu reke Bistrice/Lumbardhi. Do ovog manastira, samo tri kilometra jugoistočno od Prizrena, stižemo iz centra grada vrlo brzo. Manastir Svetih Arhangela je carska zadužbina i srednjovekovni manastir koji je podignut na temeljima starije crkve u periodu 1343-1352. godine kao zadužbina cara Dušana.

Sinan-pašina džamija u Prizrenu

Još jedna građevina od velikog značaja za kulturnu baštinu Kosova je Sinan-pašina džamija u Prizrenu. Ovu džamiju je sagradio Budimski Sofi Sinan-paša. Procenjuje se da je njena izgradnja započeta 1600. ili 1608. godine, a završena 1615. godine. Pored postojanja od preko četiri stotine godina, ova džamija je značajna i zbog svojih jedinstvenih obeležja klasične otomanske umetnosti, te kao takva predstavlja jednu od najređih estetskih dela na Balkanu.

Katolička crkva u Letnici

Ova crkva u udaljenom selu Letnice je izuzetno popularno mesto hodočašća. Poznata je i kao crkva Gospe Cernagora ili Crkva Crne Gospe. Oba imena se odnose na statuu Madone i bebe Isusa. Ipak, mora se napomenuti da nadimak Cernagora nema nikakve veze sa Crnom Gorom. U stvari se vezuje za oblast Skopskog Karadaka (Skopska Crna Gora), gde je, prema legendi, statua preneta. Očigledno, drugo ime Crna Gospa se odnosi na crnu boju iste statue. Postoji oko pet stotina statua Crne Gospe širom Evrope (skoro polovina njih – 237 – samo u Francuskoj), ali ovo je jedina za koju se zna da postoji na svim teritorijama na kojima se govori albanski.

Život se mora živeti unapred

Ovo nas dovodi do drugog dela Kjerkegaerdove izjave – ali to (život) se mora živeti unapred. To znači da život nije statičan, već se kreće napred i svaka odluka koju danas donesemo će oblikovati našu budućnost. Zato moramo sagledati svoja prošla iskustva, učiti iz njih i stvarati bolju budućnost. Kako kaže stara poslovica: „Ljudi uče na svojim greškama, a pametni uče na greškama drugih!“

Kulturno nasleđe može postati značajan izvor prihoda

Sa svojim bogatim i raznovrsnim kulturnim nasleđem, Kosovo ima ogroman potencijal za razvoj kulturnog turizma. Prema Svetskoj turističkoj organizaciji Ujedinjenih nacija (UNWTO), kulturni turizam čini najmanje 40% svih turista širom sveta. Kulturni turisti pružaju više ekonomske koristi jer imaju tendenciju da ostanu duže od redovnih turista. Kulturni turizam može pomoći u očuvanju materijalne i nematerijalne baštine zajednice. Pruža priliku da se razviju sve vrste kreativnih aktivnosti i da turistima pruži autentična i istinska iskustva.